KAKO LEGALNO OSTATI U AMERICI? "Potraga za novim JMBG - vodič za iseljenje u USA"

Upravo je objavljena zanimljiva knjiga "Potraga za novim JMBG - vodič za iseljenje u USA". Autor je Novosađanin Goran Popović koji je sa svega nekoliko dolara u džepu emigrirao u SAD.

Saznajte kako da legalno živite u USA - kako legalno ostati u Americi?

Goran Popović u ovoj knjizi beskompromisno opisuje proces azila i iseljenja u USA, kroz svoje veoma zanimljivo lično iskustvo i kušnju, sekući svojim perom kao mačem kroz sve vrste predrasuda o životu u “pečalbi”. Poput kakvog modernog Pupina, sa nekoliko dolara u džepu, uspeo je da svojim teškim radom kroz nekoliko godina ostvari “američki san” u biznisu, a u oblasti imigraciono-azilskog prava postane ekspert kakvih se može pobrojati na prstima jedne ruke. Pozivam vas da pročitate i uronite u njegova iskustva, iskusite visine i ponore odlaska van svoje otadžbine i pronađete svoj bolji život.

Knjigu možete kupiti na sledećem linku: gio-group.myshopify.com

Predgovor za ovaj vodič napisao je Doc. dr Srđan Egić.

- Gola istina glasi da je prirodno stanje svakoga od nas ponaosob i čitavog čovečanstva večito htenje za i borba za bolji život. Da li kao plod gole ambicije, želje za takmičenjem ili puke znatiželje, dostignuća i progres su uvek bili u rukama "boraca", "žilavih", "upornih kao mazga". Bez obzira da li prosto želite kvalitetnije školovanje za svoju decu i veću platu, promene koje će vam doneti sveže perspektive, ili nesagledivo velike nove mogućnosti života i rada u SAD, na pravom ste mestu.

Budimo realni i pomirimo se sa činjenicom da veliki broj stanovnika našeg regiona – Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija – ima nezavidan socijalno-obrazovni status, teško dolazi do posla, do prave pravde na Sudu i tog neuhvatljivog ideala "boljeg života" – i ima osećaj da se poštenim radom ne može steći automobil, nekretnina, priuštiti godišnji odmor i mirna penzija.

Najčešća objašnjenja su naš “podanički mentalitet”, zagađenje medija “reality” programima i nekulturom, autoritarna politička kultura, slabo učešće građana na izborima, istorijska inercija, negativna selekcija i diskriminacija, strah, dugogodišnja moralna, mentalna i materijalna erozija i beznadežnost stanovništva, obrazovnih institucija, medija, crkve i državnog aparata, manjak ljudskih prava i medijskih sloboda. Dobar deo nas misli da je samo potrebno da lidersko kormilo zauzme neko sposobniji, “bolji”, “dobronamerniji”, da jednog “mesiju” zameni drugi koga nije “iskvarilo okruženje”. Pojednostavljenje uzroka pripisujem naglašenoj ljudskoj slabosti prema interpretaciji naspram ličnog iskustva i sklonosti da se daje prednost kompaktnim pričama u odnosu na sirovu istinu, potrebu ljudi da se u razumevanju događaja koji ih okružuju uhvate za neku činjenicu. Ta činjenica često nema nikakve veze sa procesima koje nastoje da shvate, ali ljudi se nje grčevito drže. Ona im je potrebna kao neko sidro, to jest kao oslonac i orijentir.

Sve ovo igra ulogu, ali ono što naš ekspert za imigraciju i moj prijatelj Goran Popović u knjizi “POTRAGA ZA NOVIM JMBGom – PRIRUČNIK ZA ISELJENJE U USA” stavlja u fokus je još važnije pitanje, kako da neko sa više energije, dobre volje, vrednoće i delatne želje za boljim oproba život u Americi, izbori se i tamo uspe da ostvari svoje snove. Popović prihvata da u budućnosti ne postoji ništa uobičajeno, ne pokušava da uprkos svojim znanjima, napretku koji smo postigli, i povećanoj količini znanja, predvidi budućnost. Naprotiv, on pokušava da govori ISTINU, o onome što je na svojoj koži iskusio i naučio. Istinu o najvećem genocidu ljudi iz našeg regiona u njegovoj istoriji, genocidu mladosti, snage i znanja generacija mladih – odlivu mozgova. Istinu da svaki mladi čovek koji napusti naš region trbuhom za hlebom vlastima donosi dvostruki benefit: jedan glasač (nejčešće opoziciono opredeljen) manje, i ogroman novac koji on ubrzo šalje rodbini i prijateljima više, koji posle liju, poput armiranog betona, u temelje svoje vlasti!

Na adrese naših građana “odliveni mozgovi” poslali su samo prošle godine 2,7 milijarde evra, što je 8,1 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Srbija je od 2010. naovamo od doznaka iz inostranstva knjižila godišnje u proseku 2,75 milijardi evra. Ako je tačan podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku. Ovaj novac koriste rođaci za osnovne životne namirnice, lekove, komunalije, školovanje dece, elementarne popravke nekretnina, i naravno, posledično, vlast, kao poreski priliv. Pošto samo registrivane doznake čine oko 8% našeg BDP, uz ogroman neregistrovan priliv deviza na ovaj način, možemo odgovorno reći da su “odliveni mozgovi” nevoljno zaslužni za održavanje na vlasti svih režiam u region. Da li ova neočekivana kauzalnost sada bolje objašnjava činjenicu da teško dolazimo do “boljeg života” s početka ovog predgovora, koji vlasti u regionu samo pojačavaju praveći circus od našeg javnog života, želeći da još poveća emigraciju obrazovanih iz zemlje?

Prema zvaničnim podacima npr. u Srbiji je u poslednjih 6 godina 196.247 stanovnika manje. Dalje, očekuje se da 2041. godine broj stanovnika u Srbiji bude oko 6,8 miliona, a u tom periodu možemo očekivati da svaki četvrti stanovnik bude stariji od 65 godina ako nešto energično ne uradimo. Skupljati novac za učešće za stambeni kredit i istovremeno plaćati kiriju, za većinu gotovo je nemoguća misija. Slično je, ili još gore, i u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji… Svako od nas ima nekog čije je dete, unuk, rođak sada u Slovačkoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD, Dubaiju, Kanadi… Zašto? Šta je to bolje u inostranstvu – naravno, izgrađene institucije sistema, prava i slobode, otvoreni mediji. Koliko će nas ostati kad se vlast promeni ? Na primer, mimo poznatih statistika o 30.000-60.000 odlazaka godišnje pouzdano znam da stotine ljudi mesečno iz Srbije uzrasta 21-25 godina trazi azil u SAD! Malo Crniće, Žabari, Negotin, Kladovo su već prepolovljeni odlascima u inostranstvo ili Beograd. Isto važi za sever Srbije, posebno opštine sa mađarskom većinom, Ada, Mol, Kanjiža. Stopa nezaposlenosti je tri puta veća među mladima nego u ukupnoj populaciji, a po pravilu teže nalaze posao i lakše ih otpuštaju.

Izvor: Promo
Foto: Promo