#InnovationTalk2018 - Alen Šeranić: Razvoj visokotehnoloških i veoma konkurentnih kompanija podrazumeva specijalizaciju i ulaganja u istraživanje i razvoj

Regionalna konferencija o inovacijama, Innovation Talk 2018, održaće se u četvrtak 29. novembra 2018. godine, u Kombank dvorani, u Beogradu (ul. Dečanska 14), sa početkom u 10 časova.

Konferenciju organizuje Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije.

Regionalna konferencija Innovation Talk 2018 okupiće, na jednom mestu, sve relevantne aktere regionalnog inovacionog ekosistema. Kako bi jedna država bila inovativna i razvijala nove tehnologije, neophodno je izgraditi stabilan i efikasan inovacioni ekosistem. Konferencija Innovation Talk 2018 će doprineti stvaranju povoljnog poslovnog i inovacionog ambijenta, naročito kroz povezivanje i otvaranje novih mogućnosti saradnje između regionalnih aktera. U sklopu konferencije, održaće se Ministarski panel čiji će učesnici biti regionalni ministri zaduženi za inovacije, razvoj, nauku, istraživanja, privredu i druge srodne oblasti. Govornici će u okviru programa izložiti svoje digitalne agende, projekte i primere međusobne saradnje, dajući na taj način pozitivan primer i podršku za dalji razvoj saradnje različitih grupa učesnika inovacionog ekosistema na nacionalnom i međunarodnom nivou.

U panelu "Inovacije, pogled sa Balkana" učestvovaće i Alen Šeranić, Ministar za nauku i tehnologiju Republike Srpske,  sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Na koji način su digitale tehnoligije promenile način komunikacija u državnom sektoru i da li su uticale na ubrzanje poslovanja?

- Vlada Republike Srpske prepoznala je važnost informacionih tehnologija kroz Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja. Želimo da, i u saradnji sa privatnim kompanijama, identifikujemo potencijal za izvoz usluga iz IT sektora. Republika Srpska je napravila značajne iskorake u stvaranju podsticajnog poslovnog okruženja, posebno u segmentu usklađivanja sa standardima Evropske unije. Pored toga, Vlada Republike Srpske podržava rad poslovno-tehnološkog inkubatora Inovacioni centar Banja Luka, čiji stanari su uglavnom iz IT sektora. Sada možemo da govorimo da Banja Luka, a nadam se uskoro i još neki gradovi, poprimaju obrise tzv. softver gradova koji će postati prepoznatljivi po atraktivnim izvoznim proizvodima na svjetsko tržište.

Kako vidite trenutnu situaciju u tehnološkom napretku u regionu, da li i koliko zaostajemo za ostalim evropskim zemljama?

- Tu treba mnogo da se radi i organizaciono, i legislativno, i planski. S tim što nosilac tog razvoja ne može da bude samo Ministarstvo nauke i tehologije nego i druga ministarstva u Vladi Republike Srpske. Nauka je u svim sferama života. Najvažnije je unaprijediti kvalitet naučnoistraživačkog rada, a kada se to uradi dobija se internacionalna vidljivost koja je vrlo važna jer onda imate mogućnost da vas drugi pozivaju da radite u raznim naučnositraživačkim timovima, da učite, a to ima i politički i društveno-ekonomski značaj i možemo da doprinesemo zamahu u ovoj oblasti u Republici Srpskoj.

Kakvi su planovi vašeg ministarstva u narednih 5 godina kada je u pitanju primena inovativnih tehnologija?

- O informaciono-komunikacionim tehnologijama potrebno je razmišljati kao ozbiljnoj privrednoj grani koja može – u podsticajnom poslovnom okruženju – stvoriti proizvode ili usluge za svjetsko tržište. Republika je napravila značajne pomake u stvaranju adekvatnog poslovnog okruženja. Pravni okvir je u značajnoj mjeri usklađen sa zahtjevima Evropske unije, funkcionišu Agencija za informaciono društvo Republike Srpske i JU Akademska i istraživačka mreža Republike Srpske – SARNET, a 2016. godine osnovan je i Majkrosoft inovacioni centar (MIC) u saradnji sa kompanijom Majkrosoft. Ipak, potrebno je učiniti dodatne napore u razvoju IKT sektora, naročito u oblasti ljudskih resursa. Uprkos izraženoj potražnji za stručnjacima u ovoj oblasti, na tržištu nema dovoljno kvalifikovanih radnika bez kojih nije moguće napraviti potrebne iskorake u ovoj oblasti. Istraživanja pokazuju da je IKT sektor blisko povezan sa inovativnošću u ostalim oblastima, odnosno korišćenje ljudskih i tehnoloških IKT resursa ima direktan uticaj na razvoj inovativnog okruženja. Softver sve više postaje sastavni dio netehnoloških proizvoda i procesa, što će u eri „interneta stvari“ i „interneta svega“ postati još važnije.
U okviru odgovora na postavljeno pitanje još treba pomenuti pojam pametne specijalizacije. Naime, razvoj visokotehnoloških i veoma konkurentnih kompanija podrazumijeva specijalizaciju i ulaganja u istraživanje i razvoj. Kroz pametnu specijalizaciju podstiče se saradnja određenih segmenata privrede sa naučnoistraživačkim organizacijama u skladu sa postojećim kapacitetima, planovima i strategijama razvoja, te očekivanim kretanjima na svjetskim tržištima. Ako se ispravno koristi, pametna specijalizacija može poslužiti za prepoznavanje naših potencijala i izgradnji privrednih grana u nastanku koje mogu poslužiti širem brendiranju Republike. Ključan element kohezione politike EU do 2020. godine jeste pametna specijalizacija jer utiče na nivo potrošnje i podsticanje istraživačkih i inovacionih aktivnosti. U kontekstu Republike Srpske, fokus je na visokoprofitnim i brzorastućim granama privrede.

Navedite nam nekoliko projekata koje ste realizovali u prethodnom periodu, a koja su bila značajna za privredni rast i održivo poslovanje?

- Glavni zadatak Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srpske je usmjeravanje, nadgledanje, podsticanje i podržavanje razvoja naučnoistraživačkog, visokoškolskog i tehnološko-razvojnog sektora. Ovo je zapravo osnova društveno-ekonomskog i humanog napretka i faktori ostvarenja pretpostavki razvoja društva baziranog na znanju u Republici Srpskoj. Za razvoj nauke u tehnologije u Republici Srpskoj Ministarstvo je tokom prethodne četiri godine kroz svoje programske i projektne aktivnosti, izdvojilo oko sedam miliona KM, dok je posredstvom Fonda "Dr Milan Jelić" od 2007. godine za podršku mladim talentovanim studentima uloženo oko 10 miliona KM.
Prioritet u radu Ministarstva je stvaranje uslova za unapređenje nauke kroz povećanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, podizanje nivoa saradnje nauke i privrede, te podrška mladim talentovanim istraživačima. Način da se to ostvari je realizacija ideje `Pet I`, čiji koncept sadrži pravce u kojima nauka treba da se razvija, a to su -
institucionalnost, internacionalizacija, interdisciplinarnost, izvrsnost i inovativnost.

Prisustvo na konferenciji je besplatno, svi zainteresovani registraciju mogu izvršiti putem mejla rsvp@communications.rs, ili se mogu prijaviti preko aplikacione forme na zvaničnom sajtu događaja  innovationtalk.rs. Neophodna je prethodna registracija da biste prisustvovali događaju.