RAST STANDARDA: Kupovna moć u Srbiji polako se povećava

Građani u tek započetoj 2019. godini mogu da se nadaju malom rastu standarda, ekonomisti kažu oko četiri odsto. Državne institucije ulaze sa zabranom zapošljavanja, ali se “pojačanje” očekuje u privatnim redovima. Bankari, veruju stručnjaci, nemaju opravdanja da u predstojećoj godini obračunavaju veće kamate. A dokle je zajam povoljan, cene kvadrata u Srbiji – neće padati.

Da bi se osetnije povećao standard ljudi, ekonomista Milojko Arsić napominje da je potrebno da prođe bar pet godina, u toku kojih će realne zarade iz godine u godinu rasti po stopi od oko četiri odsto. Zarade bi u tom slučaju kroz pet godina imale za više od 20 odsto veću kupovnu moć nego sada.

U evrima njihov rast mogao bi da bude nešto veći, i one bi dostigle vrednost do 550-600 evra – dodaje Arsić.

Ovakvo povećanje kupovne moći zarada je vrlo optimistično i ono podrazumeva da se proizvodnja u narednih pet godina povećava po stopi od 4,5-5 odsto, što će biti teško ostvarivao imajući u vidu niske investicije, slabe institucije i spore strukturne reforme. Zaposleni u sektoru države će od početka naredne godine imati u proseku veće plate za devet odsto. Kada je u pitanju državni sektor u narednoj godini ne postoji opravdanje za dodatno povećanje plata.

Ima opravdanja da se razmotri povećanje plata u javnim preduzećima u kojima one nisu rasle od 2014. Ali samo za preduzeća koja dobro posluju i imaju visoke investicije, kao i za one zaposlene čije su plate niže od tržišnih, pa se preduzeća suočavaju sa odlivom kadrova.

U nekim segmentima, poput zdravstva, biće potrebno dodatno zapošljavanje – veruje Milojko Arsić.

U javnim preduzećima postoji višak nekih kategorija zaposlenih, administracija, ali i potreba za zapošljavanjem određenih kadrova, inženjara, informatičara, majstora, kako bi se nadomestio odlazak u inostranstvo, privatni sektor i penzionisanje.

Kamate su tokom 2018. na radost klijenata, bile u padu. Profesor Hasan Hanić, direktor Beogradske bankarske akademije očekuje da će uslovi ostati slični.

U odnosu na tekuću godinu, u 2019. uslovi za uzimanja kredita, bilo stambenih, potrošačkih i bilo kojih drugih, neće se po mom mišljenju značajnije promeniti – kaže Hanić.

Očekujem da će kamatna stopa kao cena kredita ostati na približno istom nivou, pre svega zato što se može očekivati da će stopa inflacije, koja predstavlja jednu od najznačajnih determinanti kamatne stope, i u narednoj godini biti relativno niska. S obzirom na očekivana makroekonomska kretanja i monetarnu politiku Narodne banke, ni devizni kurs ne bi trebalo da oscilira u većem opsegu. Nema dovoljno razloga da verujemo da će na međunarodnom tržštu novca doći do značajnijih kolebanja koja bi mogla da se odraze na tržište kredita u našoj zemlji. Naša privreda je, uopšte uzevši, postala znatno otpornija na eksterne šokove.

Promenjen je čitav set poreskih zakona, a ekonomisti veruju da razloga za veće namete nema.

Ne postoje razlozi za povećanjem poreza u narednoj godini, jer će fiskalna pozicija Srbije u narednoj godini biti dobra – kaže Milojko Arsić.

Štaviše, moguće je da će ona biti nešto bolja nego što je planirano, pa bi u tom slučaju trebalo dodatno smanjiti fiskalno opterećenje rada ili povećati javne investicije. Što se tiče ostalih troškova sa ekonomskog stanovišta bi bilo opravdano da se u narednim godinama postepeno povećava cena električne energije, kako bi se obezbedila sredstva za investicije u povećanje proizvodnje, ali i zaštitu životne sredine.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.