Ovo je moj grad

Festival koji je sada prešao u tradiciju „Ovo je moj grad“ koncipiran je tako da di-džejevi iz Beograda puštaju za svoj grad. Međutim, kako apetiti publike rastu, tako su ove godine, osim domaćih svake večeri imali i stranu zvezdu, koja i, ruku na srce, jedino može da privuče dosta publike.

Poslednjeg dana ovog festivala puštali su tehno. Marko Nastić i Milosavljević radili su back to back, odličan set. Zatim i rado viđen gost u Beogradu, Charles Siegling, jedna polovina Technasie. Radio je di-džej set, i čini se da se uopšte nije promenio ni on, a ni njegova muzika. Muzika je i dalje Technasia fazon, koja je uprkos promenama na tehno sceni, ostala prepoznatljiva i jedinstvena – ritmičan tvrđi tehno zvuk koji vam ne daje da prestanete da igrate. Tu su i poznate tehno stvari, sa njihovim nezaobilaznim hitovima koji puštaju u skoro svakom setu. Do sada nijednom Technasia nije razočarala – i na EXIT-u 2006. godine (nezaboravan set), a i krajem prošle godine u Beogradu, na Becks žurci. A Charls je i dalje veseo, đuska dok pušta muziku i maksimalno je posvećen i prepušten ritmu. Zato je ovde uvek dobrodošao, a i beogradska publika ga voli.

Nakon njegovog jednočasovonog seta, za gramofone staje Milićević, ali pre toga uzima mikrofon domaćin večeri – Karlo. Pozdravlja publiku i žali se kako su ovaj festival mnogi pljuvali zato što ima stranih di-džejeva, i zamera što je bilo malo publike kada su svirali bendovi “Mistake Mistake” i “Intruder”. A zatim kaže: „Ali, svi volite da se izdrogirate oko 1, jel tako?“.

Nakon ovog govora kreće Dejan Milićević, i prijatno iznenađenje – za promenu puštao je odličan tehno set. Publika je bila uglavnom vesela i raspoložena, a razlog što stadion nije bio skroz pun je verovatno nedelja.

Pre nego što je festival uopšte počeo publika je upućivala zamerke što nema drum n bass večeri. To i jeste osnovano jer se kod nas drum n bass scena i kvalitetni di-džejevi ne mogu zanemariti. Falilo je to ovom festivalu.

Što se tiče stranih di-džejeva oni sigurno ne mogu da odmognu. Iako je osnovna ideja festivala da domaći di-džejevi puštaju za svoj grad, ovaj koncept se vremenom gubi. To je i razumljivo jer festival, u trci za opstankom treba da nađe dobre sponzore (ovog puta bio je to MTV), a za publikom, mora da dovede i strane di-džejeve, jer domaći, ma koliko se trudili, ne mogu da privuku toliko publike koliko se očekuje.

Od celog koncepta ostalo je ime „Ovo je moj grad“, jer lokalpatriotizam sigurno nije bio motiv di-džejevima da puštaju. Kao i svaki festival, i ovaj se proširuje, a dovođenje stranih di-džejeva može samo da se pozdravi.

Poslednji dan festivala „Ovo je moj grad“ pamtićemo po odličnim setovima tehno di-džejeva, koji su dali, čini se, maksimum.

Slike sa događaja možete pogledati ovde.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Sanja Knežević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.