Španski pisci u Beogradu

Tri savremena španska pisca, ove nedelje su u Beogradu, u Institutu "Servantes", pričali o svom radu i sceni u kojoj stvaraju, temama koje ih najviše okupiraju, probali da dočaraju proces pisanja i naveli da je on, i za samog pisca, potpuna misterija

Pred puno zainteresovanih za špansku književnost i njene tokove, Rafael Ćirbes (rođen u Valensiji, 1949), Anheles Saura (rođena u Madridu 1947. godine) i Ignacio del Vale (rođen 1971.) govorili su o svojim prvim romanima, inspiraciji i podsticajima - jedan od zaključaka je da je Španija XX veka sa Frankovim režimom i njegovim posledicama potpuno inspirativna za književno promišljanje i umetničko uobličavanje.

Rafael Ćirbes, značajan autor poznat i van granica Španije, jedini je preveden na srpski jezik - romani "Naličje Madrida" i "Maska laži". On kaže: "Ja verujem da su moji romani odgovor na situacije koje sam proživljavao. Moj prvi roman je nastao u trenutku optimizma, sredinom osamdesetih godina, kada je počinjao moderan život u Španiji, kada je prodirao evropski duh. Moja generacija se borila protiv Franka, i u jednom delu moje generacije pojavio se fenomen - deo njih koji se borio protiv vlasti došao je na vlast, a drugi, kome pripadam i ja, ostao je van te vlasti. Ja sam napisao pesimistički roman koji govori o tome. Shvatili smo da niko ne dolazi na vlast nevin. Svako ko dođe na vlast nekoga izda."

Frankova diktatura, podsećanja radi, trajala je do 1978. godine (diktator je umro 1975.). Nakon toga, u osamdesetim godinama Španija postaje moderna, demokratska evropska država. Ćirbes je u opširnoj priči o politici pomenuo i bivše i potonje zablude, tokove istorije (i odnos levice i desnice u njima), odnos različitih generacija prema vremenu u kom žive i onome što su nasledili - sve ono što ga duboko intrigira i prožima sve njegove romane. On je naveo da se književnost u Španiji mahom razvija oko tih tema i da je on sam želeo da razotkrije farsu koja je postojala i koja je bila maskirana.

Anheles Saura, autorka dva romana koji su, kako je navela, ’romani sa intrigom’, koji čine jednu celinu, takođe je, smestivši svoja dela u posleratni period, ličnoj priči kojom se u njima bavi, dala (nenaglašenu) političku notu.

Najmlađi pisac na ovonedeljnom susretu, Ignacio del Vale, ispričao je da se svi njegovi romani bave istorijom i da ga istorija oduševljava, kao i da se poslednji roman bavi krvavim Frankovim vremenom i događajima iz tog vremena.

"Ljubav, humor i teror su tri stvari paralelne u istoriji. Ljubav je druga tema u mojim delima. U romanu koji govori o ratu, ljubav je veoma važna. Moja dela su i veoma vizuelna. Želim da zavedem čitaoca i probudim emocije u njemu. Meni je važno da se pronađem u nekom delu - pronašao sam se, recimo, u "Velikom Getsbiju" koji je za mene tragičan lik."

Posebno zanimljiv deo okruglog stola bila je priča pisaca o samom procesu pisanja i načinu stvaranja. Rafael Ćirbes je ispričao da želi da piše o onome što se dešava u stvarnosti, da krene od sadašnjice i ’završi’ u prošlosti, kao i da nikad ne zna kraj svojih romana.

"Svi romani su psihoanaliza i izvlače iz pisca ono najdublje. Pisac poželi da je mrtav kad završi roman ali onda, nakon šest meseci, zbog svoje mazohističke prirode ima potrebu ponovo da piše i počinje rad na novom delu."

Igancio del Vale i Anheles Saura složili su se da je pisanje nedokučiv proces koji, nekako, sam odvlači pisca na određenu stranu. Rafael Ćirbes, najstariji i pisac na susretu u Servantesu (i najpopularniji ) naveo je da razmišljanje o čitaocima ne postoji u procesu pisanja i da je njavažnije da sam pisac veruje u svoje delo i da ga razume, ali i da ceni mišljenje prijatelja i njihov sud.

Ignacio del Vale je pomenuo svoj veb sajt i blog i vrstu interakcije sa čitaocima koja mu je veoma važna. "Ja tražim direktnu pomoć od svojih čitalaca. Oni mi daju osobine likova, predlažu, i ja to prihvatam."

Anheles Saura je navela da njeni romani nisu mnogo komercijalni i da je za nju potpuna misterija zbog čega oni imaju puno čitalaca u Nemačkoj, više nego u Španiji.

Savremena španska književna scena ima dosta zanimljivih predstavnika, tema, uticaja, preispitivanja - ovonedeljni okrugli sto doneo je deo duha tamošnje književne scene i zanimljivu priču o stvaralaštvu, i, možda, ideju nekom ovdašnjem izdavaču da se pozabavi prevođenjem i omogući čitaocima širi uvid i sveobuhvatnije uživanje u španskoj kniževnosti.

Jelena Jovanović