Autobusi za bolji kvalitet gradskog prevoza
Prevoz putnika u gradovima može da bude profitabilan biznis ukoliko se radi po pravilima i sa kvalitetnim i jeftinim autobusima kao što su „liazi“. Grupa GAZ zainteresovana za kupovinu „Ikarbusa“ i širenje saradnje sa srpskim preduzećima
Juče je redakciju „Privrednog pregleda“ posetila delegacija ruske fabrike „Liaz“, koja pripada kompaniji GAZ, na čelu sa Andrej Sergejevičem Žbanjikovom, direktorom eksporta grupe GAZ i Živanom Spasojevićem, menadžerom D.F.C. eximp d.o.o − Ovlašćenim distributerom za plasman ruskih autobusa „liaz“ u Srbiji. Tema razgovora, što se i podrazumeva, bio je kvalitet „Liazovih“ autobusa, ali i poslovi koje predstavnici ovog ruskog giganta žele da uspostave na srpskom tržištu. Inače, ovih dana je bilo dosta govora ne samo o kvalitetu već o prodaji autobusa privatnoj kompaniji „Lekon“ prilikom koje su iznete informacije bez prethodnih konsultacija sa D.F.C. eximp d.o.o., za šta se smatra da samo kvari poslovnu atmosferu u zemlji sa kojom žele da šire poslove. Preduzeće za gradski prevoz „Lekon“ iz Niša kupilo je za prevoz 64 novih ruskih autobusa „liaz“, vrednih oko šest miliona evra što je uzburkalo mnoge duhove, pogotovo onih koji ne znaju ništa o kvalitetu „Liazovih“ autobusa. Nije tajna da gradski prevoz može da bude veoma profitabilan biznis ukoliko se radi po pravilima, ali i sa novim kvalitetnim autobusima koji su načinjeni po svim najvišim evropskim propisima i zadovoljavaju i najstrože kriterijume po pitanju ekologije i zaštite okoline.
Danas Srbijom „trči“ 184 autobusa „liaz“ od kojih su 100 u Beogradu, 20 u Kragujevcu i 64 u Nišu. Prvi autobusi „liaz“ su ušli u zemlju 2005. godine i za tri godine ekploatacije su pokazali izvanredna upotrebna svojstva. Inače, gradski zglobni i solo autobusi „liaz−6212“ i „liaz−5256“ su autobusi visoke klase. Izrađeni na bazi „liaza−5256“, a predviđeni za gradski prevoz u velikim gradovima sa intenzivnim protokom putnika. Autobusi se opremaju kako sa dizel, tako i sa gasnim motorima. Ovi autobusi su dobili mnnoga priznanja zahvaljujući svojim eksploatacionim karakteristikama. Ugrađuju se motori Euro 4 MAN, i gasni „Kamings“, a i najkvalitetniji menjači kao što su CTF i drugi.
Ono što je još interesantnije je da je cena ovih autobusa veoma konkurentna u odnosu na druge, a garancija na karoseriju iznosi čak 12 godina, dok je na ostale komponente i agregat standardna. Velika je pogodnost i kupovina na lizing preko „NB Lizinga“ koji se odobrava na 5 − 6 godina, tako da je mesečna rata 1.800 evra, što znači da autobusi brzo otplaćuju sami sebe i počinju da donose zaradu. Andrej Sergejevič Žbanjikov, direktor eksporta grupe GAZ, rekao je da njegova kompanija veoma zainteresovana za „Ikarbus“ i samo čeka uslove tendera koji će se objaviti povodom privatizacije ove naše poznate fabrike. Takođe, namerava da širi saradnju sa srpskim preduzećima i da se nada da su Beograd, Kragujevac i Niš samo prvi od brojnih gradova Srbije u kojima će voziti „Liazovi“ autobusi. Predstavnici GAZ−a kažu da su za samo sedam godina postojanja uspeli da po kvalitetu svojih vozila dospeju među prvih četiri svetskih kompanija, a sem autobusa proizvode i trolejbuse i kranove. Do sada su, kako kaže Žbanjikov, napravili ukupno 20.600 autobusa, koji se prodaju po ceni od oko 80 hiljada evra, što je za oko trećinu manja cena od konkurentskih. Upravo to, uz garanciju od dve do dvanaest godine, po rečima poznavalaca problema autobuskog prevoza, uz kvalitetno servisiranje koje obavlja „Dinara“, u Beogradu je glavni argument zbog koga se sve više njih opredeljuju za ruske autobuse.(„Pregled“)