LEKOVI SU ISTI, ALI PACIJENTI NISU: Personalizovana medicina - budućnost koja je već počela

Personalizovana medicina predstavlja budućnost koja je već počela. Velike naučne institucije sveta već najavljuju rezultate i prognoze kliničkih studija. Eksperimentalna istraživanja uključuju pre svega onkologiju, imunologiju, radiologiju, patologiju i genetiku.

Prema najnovijim istraživanjima jedan od tri leka koji se trenutno primenjuje ne postiže željeni rezultat.

- Kada dođete kod lekara u ordinaciju, lekar vas pregleda i dâ vam određenu dijagnozu. Onda vam prepiše određenu terapiju. Ta terapija je napravljena u fabrici lekova po određenim standardima. Međutim, mi nismo isti i naš organizam ne doživljava taj lek jednako - ističe doktor Aleksandar Antović.

- Personalizovana medicina ili terapija po meri pacijenta je potpuno nov pristup u lečenju, a uglavnom se zasniva na genetskim testovima. Ljudski genom je dekodiran 2001. godine i mi od tada učimo šta koji gen radi. Kako saznajemo šta oni rade, onda možemo to da prenesemo na terapiju - objašnjava doktor Antović.

Kada se utvrdi da čovek ima određeni gen, ili ima mutiran taj gen, zna se da će dobiti neku bolest. Druga grana ovih istraživanja, kako navodi dr Antović, omogućava da kada ispitamo određeni gen, onda možemo da utvrdimo i koji lek i u kojoj dozi odgovara određenom pacijentu.

Prediktivna medicina je još pre dvadeset godina započela ispitivanja sa matičnim ćelijama. Danas dominiraju dva velika polja, onkologija, s jedne strane i farmakogenomska terapija, s druge.

- Postoji "Štratifar test" koji može na preko 300 lekova da istestira pojedinca i da utvrdi koji mu od tih lekova ne odgovara, jer je njegova genetika takva da će on taj lek obraditi na neodgovarajući način - dodaje doktor.

Danas se u svetu tim farmakogenomskim testovima rade personalizovane litste i kada je čovek potpuno zdrav. Polazi se od pretpostvake da će svako, pre ili kasnije u životu, uzeti neki lek. Na osnovu ovih ispitivanja, svome lekaru donosimo i rezultat genetskog testa na osnovu kojeg će on moći da nam prilagodi terapiju.

- Lekar uvek mora da odluči koji lek se daje i u kojoj dozi, a ne farmaceut - naglašava dr Antović.

- Uzima se tkivo tumora, testira se i prveri koje mutacije ima. Na osnovu toga se pravi imunološki koktel, neku vrstu vakcine, koji se daje pacijentu i on deluje isključivo na tumor. Problem onkološke terapije je upravo u tome što ona pored tumora ubija i dobre ćelije i deluje i na one organe na koje ne želimo da deluje - naglašava doktor Antović.

U Nemačkoj postoje laboratorije koje u roku od dva do tri meseca, mogu da izanaliziraju tumor i da naprave individualizovanu terapiju. Za sada se najviše uspeha postiže u lečenju onkoloških bolesti štitne žlezde, mada se istražuje i za druge bolesti.

U zemljama u kojima je personalizovana medicina razvijenija rade se ovakvi testovi i dobija se personalizovana kartica. U Nemačkoj se "Štratfam test" može kupiti u svakoj državnoj apoteci. U Srbiji je problem što nema adekvatne saradnje između lekara i farmaceuta, smatra gost Jutarnjeg programa, ali ističe da ovi testovi povezuju te dve stvari.

- U Srbiji postoje ovakvi testovi. Lako se obavljaju. Uzima se bris sluzokože, materijal se šalje u inostranstvo, a rezultat stiže za dve do tri nedelje. Naročito je značajno što taj test važi čitav život. Ali, još je potrebno poraditi na edukaciji lekara, jer je to još uvek novo. U Nemačkoj se pojavilo pre tri godine, pa i oni još uvek edukuju svoje lekare. Problem je i to što lekari o farmakogenomici ne uče na fakultetu, za razliku od farmaceuta - napominje doktor.

U istraživanju uspešnosti ovih farmakogenomskih testova, krenulo se od antidepresiva, jer se pokazalo da se kod njih dugo čeka efekat leka i ljudi na toj vrsti terapije pripadaju rizičnoj kategoriji. Tu se pokazala velika uspešnost ovih testova. Pacijenti su se bolje osećali i bilo je značajno manje samoubistava.

Doktor Aleksandar Antović naglašava da je sve provereno kroz ozbiljne kliničke studije koje su dokazale apsolutnu uspešnost prediktivne i personalizovane medicine.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freestock.com