Dan državnosti Švajcarske obeležen u Beogradu
Brojni predstavnici diplomatskog kora, srpske javne, kulturne i političke scene okupili su se u ambasadi Švajcarske kako bi proslavili nacionalni praznik.
Na prijemu povodom Dana državnosti ambasador istakao da dve države imaju izuzetne političke odnose i da su bilateralna trgovina i investicije u porastu, a da je jedna od spona između Srbije i Švajcarske srpska dijaspora koja broji oko 200.000 ljudi.
U rezidenciji Švajcarske u Beogradu obeležen je Dan državnosti koji se proslavlja u znak sećanja na osnivanje švajcarske konfederacije 1. avgusta 1291. godine, nastale iz prvobitnog saveza tri kantona.
Ambasador Filip Ge je u svom govoru naglasio da "Evropa ne bi bila Evropa bez Zapadnog Balkana, naročito bez Srbije". Ukazao je na činjenicu da u Švajcarskoj srpska dijaspora broji oko 200.000 ljudi i da je "jezik koji smo zvali srpsko-hrvatski maternji jezik pet procenta švajcarske populacije što pokazuje duboke veze koje naš narod ima ne samo sa Srbijom nego sa celim regionom".
– Osim dijaspore postoje još najmanje tri stvari koje povezuju Švajcarsku i Srbiju. Imamo izuzetne političke odnose na najvišem novou sa redovnim ministarskim kontaktima. Drugo, biletarealna trgovina i investicije su u porastu. Švajcarske kompanije imaju više od 10.000 zaposlenih u Srbiji. Švajcarska je jedan od četiri najveća donatora Srbiji. Tu je manje reč o novcu, a više o prijateljstvu i solidarnosti između naše dve zemlje – naglasio je ambasador Ge i dodao da Srbija i Švajcarska imaju i dva najbolja tenisera na svetu Novaka Đokovića i Rodžera Federera podsetivši na istorijski meč koji su nedavno odigrali u finalu Vimblodna.
Dan državnosti Švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja Švajcarske konfederacije.
Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz "večitog saveza" tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.
Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao "Federalna povelja", što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.
Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.
Autor: Nadlanu.com
Foto: Goran Zlatković