Vrbica

Lep uvod u najveći hršćanski praznik Uskrs i strasnu sedmicu. Dan Lazarevog vaskrsenja i Vrbica leta Gospodnjeg 2006. u Beogradu. Ispred jedne od najvećih beogradskih crkava,crkve Svetog Marka, mnogo dece. Ne kaže se za džabe "uparadio se kao za Vrbicu". Deca okićena zvončićima i vencima od vrbovog pruća, otud i naziv Vrbica. Praznik za oko i dušu. Ali Beograd ne bi bio Beograd i praznik ne bi bio praznik bez gomile prodavaca. Kao u drevna vremena u Jerusalimu. Na tezgama od ušećerenih crvenih jabuka, liciderskih srca, ušećerene vate, svilenih bombona do majica, čarapa i tangi. Kad je praznik, da se nešto i zaradi...
- Nećemo bombone i ušećerene jabuke, to je za veliku decu - pokušava da umiri jedna majka dete,  koje hoće da proba nešto od ovih starinskih đakonija što se ne viđaju svaki dan. Ne zna mama da su se nekad deca na ovaj dan tukla vrbovim grančicama, kako se verovalo, da porastu.
Za one koji hoće da nahrane i dušu lep dan koji se slavi kao uvod u ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Dočekan je kao car nad carevima, a nedelju dana kasnije osuđen na smrt.. Litija tri puta oko crkve i molitve za zdravlje, mir i spasenje.