MNOGO JE TEŠKO ŽIVETI SLEP: Halid Bešlić već deset godina nema desno oko, a do nedavno mu je i levo bilo slabovido

Narodni pevač Halid Bešlić ponovo vidi kao nekada! Posle operacije katarakte na levom oku Bešlić je otvorio dušu i za "Srpski telegraf" ispričao koliko mu je bilo teško do pre 20 dana, kad nije video skoro ništa, budući da od pre deset godina nema desno oko i da mu je do sredine oktobra i levo bilo slabovido.

- Doktor mi je skinuo mrežu sa levog oka, koja mi je zadavala probleme i urušavala kvalitet života, a sada opet odlično vidim. Sad tako dobro vidim da uopšte ne moram da nosim naočare, ali mi one psihološki znače zbog desnog oka, koje nemam godinama, a koje mi je stradalo još u saobraćajki. Sa naočarima imam osećaj kao da mi je i ono u funkciji iako nije, nego samo stoji proteza koja izigrava oko da bi delovalo kao da je tu. Što se levog oka tiče, tek sada kad sam rešio problem, vidim koliko sam bio hendikepiran i kako je teško biti slep - iskreno priča bosanski pevač Halid Bešlić, koji uživa poštovanje u čitavom regionu.

Bešlić kaže da je ove godine proslavio desetu godišnjicu od saobraćajne nesreće koju je doživeo nadomak Sarajeva, u kojoj je za dlaku izbegao smrt i zauvek izgubio oko uprkos pokušajima lekara da se ono spase.

- Treba slaviti život jer se gasi začas. Prošlo je deset godina otkad sam sleteo sa puta i izgubio oko. Nikad ne znamo šta nas čeka sutra. Ja sam srećan i zadovoljan čovek iako nisam više ni mlad, a ni zdrav. Plaćamo danak onome što smo radili i kako smo živeli. Što se mene tiče, ja sam voleo život, i to mnogo. Ko zna koliko sam noći proveo u kafani, a nisam mario šta i koliko jedem i pijem - kaže Halid i brzo se ispravlja da se ne pomisli kako više nema energije za kafanu.

Srećan što ponovo dobro vidi, bar jednim okom, Bešlić je ispričao kako danas izgleda njegov život i zbog čega se najviše raduje.

- I dalje ludo volim život i kafanu, ali se nema snage za osvitanje. Zvao me je Rade Vučković da dođem u Beograd jer slavi jubilej rada i verovatno dolazim u Srbiju za mesec dana. Neutešan sam što me moj drug Šaban neće sačekati, ali tu su moji prijatelji Marinko Rokvić, Miroslav Ilić i Čola. Naravno, mnogo volim i cenim Željka Joksimovića i još njih mnogo. I dalje ja volim kafanu i želim da osvićem, ali telo ne može. Nema se snage za boemski život - rekao je Bešlić.

Pevač vanvremenskih hitova poput pesama "Miljacka i "Prvi poljubac" najveću sreću danas pronalazi u druženju sa porodicom. Supruga Sejda je, kaže, njegov najbolji prijatelj, a unučići melem za dušu.

- Sejda je moja duša i moje srce. Moj najbolji prijatelj i žena saputnica i moja ljubav. Bez nje ne bih ništa napravio, a što je najbitnije, rodila mi je sina Dina, koji mi je podario unuke. Sve ono što nisam mogao zbog posla da činim Dinu sada radim za unuke. Puštam ih da mi se penju na glavu i da rade sve što požele. Ništa mi nije žao za njih, ni novca ni živaca ne žalim, samo da se oni smeju. Dedine sreće, koje me čine najsrećnijim čovekom na svetu - kaže ponosni deda.

Izvor: Republika.rs/Srpski telegraf
Foto: Halid Beslic - YouTube/PrintScreen

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.