Beli, beli svet
Njih ćete teško sresti u nekom luksuznom tržnom centru, neće vam se, nikad žaliti, o novcu ne razmišljaju. Melanholici i ljudi van sistema, što zagađen vazduh upotpunjuju jeftinim cigaretama, oni koji su pravo oličenje misli "karakter je sudbina", glavni su akteri filma Olega Novkovića, po zajedničkom scenariju sa Milenom Marković, "Beli, beli svet".
Film koji nosi prefiks "autorski" skoro je na prečac osvojio svetsku publiku. Premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu u Švajcarskoj, na kojem je glumica Jasna Đuričić dobila nagradu "Srebrnog leoparda" za najbolju glumicu. Srpsku premijeru imao je početkom novembra u Boru.
Ovim ostvarenjem, koje mnogi bi rekli na Lars fon Trirovski način, prati ljubav između mračnog muškarca i emotivno neispunjene devojke koja ne može da pronađe svoje mesto u svetu, biće otvoren Festival autorskog filma.
Mesto zapleta ove drame, ispričane po najboljim pravilima antičke tragedije, je Bor, koji i pored obećanja političara o investicijama i boljem životu, živi život kako zna i ume, sa lošim putevima preko kojih neko nastoji da se otisne u “beli svet”.
Fabrički dimnjaci kao osobenosti Bora, uz koje se neki ljudi ozbiljno bave sportom, dokumentari prizori umornih radnika koji se posle teškog radnog dana opuštaju uz flašu piva po ćoškovima ulica, oronule fasade, izlozi iz kojih se ne šepure modeli "Armanija", skučenost i stanovi sa belom tehnikom kupljenom pre 1990. godine deo su scenografije u kojem obitavaju likovi "Belog, belog sveta".
Scenografija bez šminke, svedeni dijalozi, uoptunjeni nemilosrdnim psovkama, koje zvuče kao nemi krik, i balkanski tango, neka su od rediteljskih rešenja kojima pribegava Oleg Novković nastojeći da ispriča priču bez patetike i čini se nađe opravdanja za postupke svojih likova.
(old_image)
Šta se krije iza naslova "crne hornike", gde je koren zla i nesreće, da li u negostoljubivom svetu, gde će vam i na najlepšem ostrvu sigurno bar nešto smetati, ili je izvorište zla i nesreće sam čovek, neka su od pitanja na koja pokušava da odgovori ovaj film. Siurno je da čovek čini mesto i da se sličan ili isti film mogao snimiti i na Dedinju, Menhetnu, Parizu ili Boru.
Balkanski tango ljubavi i smrti sa mnogo strasti odlično je odigrala plejada nekih od trenutno najboljih glumaca Uliks Fehmiju, Hana Selimović, Jasna Đuričić, Nebojša Glogovac, Boris Isaković, Milica Mihajlović, Marko Janketić, Meto Jovanovski.
Likovi, koji kad im je najteže pevaju, dobijaju dimenzije skoro epskih junaka muzikom kompozitora Borisa Kovača.
“Beli, beli svet” ima pretenziju da stekne poklonike, skoro sektaškog miljea širom sveta, one koji smatraju da od “crnog ima crnje” ali i protivnike koji će reći kako se svet i postupci ljudi u njemu ne mogu posmatrati kroz prizmu crno – belih naočara.
Film koji nešto više od dva stata skoro šamara gledaoce i tera ih da pred prizorima ljudskog zla, patnje, ljubavi i požrtvovanja drže široko otvorene oči. Film koji će neki gledati svega jedan put i nikad više, ostvarenje o kojem će svi pričati, ali i film od kojeg će bežati konvencionalna publika, ista ona koja ne preskače “crnu hroniku” u novinama.
Posle "Porno bande" i "Srpskog filma", publika je dobila ostvarenje koje bi se u biblioteci srpskog filma našlo negde u istom delu biblioteke, pa opet na različitim policama.