Dnevnik s Himalaja
Evo nas opet u Nepalu. Kao da nisam ni odlazio
24.10.2007.
Sleteli smo na aerodrom Tribuwan u 09.40 i odmah, posle preuzimanja opreme, nastavili minibusom do našeg hotela. Vreme i dalje stoji u ovom gradu. Gledajući kroz prozor tokom vožnje jedino se to može zaključiti.
Oni koji su već bili ovde ne skidaju osmeh s lica i prosto se utrkuju ko će izneti neku od anegdota s prethodnih ekspedicija. Ovi drugi su bez osmeha, ali im oči odaju stanje u kojem se nalaze - čuđenje zbog onoga što vide, čuju ili mirišu.
Dok su tokom dana članovi ekspedicije kupovali opremu koja im nedostaje, ja sam obavljao uhodane poslove vezane za organizaciju i nastavak našeg puta.U gradu je večita gužva pa je teško stići na nekoliko mesta u jednom danu. Ostalo nam je još dosta posla za sutra ali sve će to biti na svom mestu do polaska za Luklu."
Veliki pozdrav,
Dragan Jaćimović
26.10.2007.
Ustajanje u 04.00 a posle toga pakovanje opreme u kamion. Neki nisu ni spavali od uzbuđenja. Na aerodromu smo bili već oko 06.00. Zbog magle avion je poleteo tek posle devet sati. Pilot se izgleda nešto zamislio prilikom sletanja jer je tresnuo na pistu, kao da smo pali s par metara visine. U Lukli nas je čekao naš Sherpa Lakhpa s još nekoliko portera za transport opreme do baze.Trebalo nam je oko tri sata da stignemo do Phagdinga, mesta u kojem ćemo zanoćiti u lodgu. Konačno smo u Himalajima! Ovde se mnogo bolje spava nego u Katmanduu.Uspavalo nas je hučanje reke Dud Koshi. Ovde ljudi shvate koliko je život jednostavan, i koliko ga sami komplikuju. Na Himalajima skoro svi sami sebi obećaju da će nešto promeniti u svojim životima kada se vrate kući, ali kada se vrate - uđu ponovo u kolotečinu iz koje su došli. (old_image)
27.10.2007.
Nastavili smo put preko Tok-toka, Monzua i Jorsalea gde smo se čekirali na ulazu u Nacionalni park Sagarmatha. Pošto smo sve papire za ekspediciju sredili u Kathmanduu ovo je bila čista formalnost. Danas, kao i juče, nebo je bilo prekriveno oblacima pa smo dosta brzo stigli u Namche Bazar (3440m).
Tu smo sreli puno prijatelja koje poznajemo s prethodnih ekspedicija. Nismo odseli u lodgu u koji dolazimo godinama, jer je brat vlasnika napravio novi, pa je insistirao da nas bolje ugosti. Naravno, prihvatili smo gostoprimstvo.
Predveče, vreme se promenilo pa je iz oblaka izronio vrh Kwangde.
Uveče je Haris zapevao stare sevdalinke što je privuklo sve Sherpase iz okoline da dođu i slušaju ga. Atmosfera u ekipi je odlična, a što se tiče zdravlja - svi se dobro osećaju.
28.10.2007.
Sunčano jutro u Namche Bazaru je najava dobrog vremena u narednim danima. Popeli smo se do 4000 m nadmorske visine kako bi se aklimatizovali. Međutim, važnije od toga bio je pogled na Ama Dablam sa tog vidikovca. Keno je vrištao kada je video Everest prvi put u zivotu. Hare nije ispuštao kameru iz ruku, kao da snima “Park iz doba Jure”! Jedino je Azrta bila smirena, ili je vešto krila emocije ili je to bilo strahopoštovanje prema planini. Ne znam, vreme će pokazati svoje. Meni je ovo bila odlična prilika da im pokažem smer kojim ćemo se penjati.
Spustili smo se u Namche popodne, gde su se već navukli oblaci. Sutra planiramo da stignemo do sela Deboche koje se nalazi ispod manastira Tengboche. To je čuvena dolina rododendrona. Praktično nas lodg se nalazi u sred šume, što uz ljubazne domaćine čini ovo mesto posebnim.
Članovi ekspedicije:
(old_image)Dragan Jaćimović - expedition leader
Nikola Đurić – mountain guide
Srđan Lorencini (BC Manager)
Azra Kaljanac
Kenan Muftić
Haris Kalajdžisalihović
Vladimir Čubak
Šime Grdović