Dno, brate

Da se od sve muke i nasmejemo. Ozbiljno realna komedija koju će sigurno većina političara zaobići. Indeksovo pozorište u viđenju Sanje Ćosić i režiji Miloša Jagodića i ovoga puta pomoću parodije na aktuelni društveno – politički trenutak razobličava srpski mentalitet.

U Srbistanu su sva čuda moguća. Para, ništa novo, nema, ali se zato srbistanska nova godina slavi, na nivou, uz nezaobilazni tender. Isti likovi - Koja, Selja, Doris, Koža i još po neko ponovo se trude, svako na svoj način, da obrađuje vasceli Srbistan, pa i iz kuće Velikog bate...

Političari su se još jednom pokazali kao najveće estradne zvezde. Nekada su deca želela, kad porastu, da budu glumci, fudbaleri, pevači, svetski putnici, a sada političari. U Srbistanu je sve okrenuto naglavačke, ali »ima se može se« - voze se besna kola, svako radi ono što hoće, bahatost se ceni kao poslovnost i visprenost, psovka je najsočniji iskaz, nemi odgovori na konkretna pitanja su odraz vrhunske mudrosti. Svako u svom feudu, mirno čeka da stigne Nova godina, pa i 13 dana kasnije.

A narodu ostaje - na kraju - da se nasmeje, ali i zamisli. Pa kad je u Srbistanu nemoguća misija da se s punim pravom žalite na rad političara, koji su vas, ne tako davno, skoro kumili da baš za njih glaste, možete bar da im se u »brk nasmejete«.

Ima pitanja, nema pitanja, ma sve je jasno... Pa kad je Nova godina, slavlje i veslje, iako se ne zna kako i zašto, sve se na kraju lakše podnese.

Uz smeh i gorka pilula naše realnosti. Radnik, tehnološki višak, dve godine pred penzijom je bez posla, a »ministar« ga na svoj način, uz psovke, dobronamerno kritikuje: što se nije snašao, što ne »valja i ne kraducka nešto, ko i svi«.

Gola istina o bosoj i goloj Srbiji. Ali ne budimo sitničari, pa Nova godina je, a Veliki bata brine o svemu ...

Danijela Tadić