SLAVEN DOŠLO ISKRENO O SVOJOJ KARIJERI: U jednom trenutku sam se malo zaneo

Slaven Došlo je sa nepunih trideset godina svoje ime upisao među talentovane glumce mlađe generacije, koja regionalnoj filmskoj i televizijskoj produkciji pruža svežinu, novi izraz i kvalitet. Krupnim koracima je ušao u svet glume u nagrađivanim filmskim ostvarenjima, nadovezujući uloge u najgledanijim serijama, kao i u teatru.

Trenutno ga gledamo u petom serijalu "Vojne akademije", u jednoj od uloga koje ovog mladog čoveka vode ka budućoj još ozbiljnijoj afirmaciji u poslu kojim se bavi.

Od početka karijere igrate u autentičnim i smelim ostvarenjima, u kojima ste pokazali da se ne plašite izazova. Filmovi "Panama", "Pored mene", "Vlažnost", govore u prilog tome. U čemu su vam najviše pomogli?

- Imao sam sreću da na samom početku sarađujem sa ljudima koji su bili spremni na izazove i preispitivanje postojećeg i mislim da je to definitivno obeležilo moje pojavljivanje na sceni. Rad sa takvim ljudima mi je od početka usadio osećaj da je umetnost puno više od zabave, odnosno da može biti zabavna, ali da pre svega mora hrabro da govori o istini koja često ume da bude neprijatna, jer se kosi sa opsesivnom potrebom da se svi stalno slažu sa nama, a da mi uvek bespogovorno budemo u pravu.

Koliko je Mirjana Karanović uticala na vaš put, umetničku slobodu, hrabrost i samopouzdanje da kao mlad glumac odbacite strahove i skočite u vatru ozbiljnih glumačkih zadataka i šta vam je to donelo?

- Sve čemu nas je profesorka učila duboko se ticalo umetničkog integriteta i hrabrosti da se pobegne od mlakog, učmalog i po svaku cenu prijatnog izraza. Mlako nije dovoljno dobro i tu lekciju i dalje usvajam. Profesorka vrlo dobro poznaje sebe, jako je dosledna i čini mi se da time prevazilazi strah, koji sigurno nekada postoji, i definitivno je uticala na uobličavanje mog povremeno ugušenog, a nekada preterano aktivnog bunta protiv bilo kakvih pravila. Ta zdravorazumska hrabrost mi je donela neke od najzahtevnijih i najlepših trenutaka u karijeri.

Šta ste vi u sebi morali da prelomite ne bi odgovorili takvim ostvarenjima, oslobodili svoj talenat i bili spremni na procenu publike, ali i kritike?

- Ne znam da li sam bio naivan, suviše skoncentrisan na sopstvene odluke ili samo mladalački neopterećen, ali kada sam radio svoj prvi film "Panama" gotovo da nisam imao osećaj da će to neko da gleda. Tek kasnije, kada su počele premijere i priča o filmu, prvi put sam shvatio koliko sam izložen, ali srećom, kritike su bile pozitivne. Onda je došao film "Pored mene", pa "Vlažnost", zatim "Biser Bojane" i "Vojna akademija", i ja sam sva ta prelamanja nekako činio usput ili sam makar mislio da ih činim. U jednom trenutku sam se malo zaneo, pustio da me sled događaja nosi i sada imam osećaj da sam tek pre tri godine progledao i rekao: "Čekaj! Tu si. Šta, zapravo, želiš od svega ovoga?" Biti izložen mišljenjima u svetu koji je navikao na cinizam i večito nepoverenje zna da bude zahtevno, jedina odbrana su čvrsta lična uverenja. To je sada moj projekat.

"Vojna akademija" je trenutno jedna od najgledanijih. Šta je u njoj posebno, a samim tim i u vašoj ulozi, što doprinosi uspehu ovog projekta?

- Definitivno kod nas postoji velika zainteresovanost za vojsku, što lako možemo videti zastupljenošću vojske u medijima. Kada na to dodate romantičnu viziju života ljudi koji su njen deo i likove kroz koje su prošli skoro svi dobro poznati domaći glumci, dobijete ovu seriju koja traje već, ako se ne varam, osam godina. Ika Morača je predstavnik nove generacije mladih. Odrastao je u društvenom neredu i buci i u svojoj potrazi za osloncem završio je u vojsci. Siguran sam da se to mnogima desilo i da ga zbog toga prepoznaju.

Pripadate generaciji mladih glumaca kojih je sve više. Koliko je teško izboriti se za svoje svoje mesto u filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj produkciji?

- Imao sam sreću da je moje pojavljivanje došlo nenadano i poprilično lako, s obzirom na neverovatnu hiperprodukciju glumaca, ali mislim da mesto nije posledica osvajanja, niti da može biti zauvek zauzeto, već je posledica stalnog negovanja i preispitivanja pojedinosti sopstvenog karaktera. Trudim se da dam sve od sebe ali i da se sačuvam kada vidim da nemam šta da ponudim i zahvalan sam za svaku priliku koja mi je data. To je način na koji se ja "borim".

Medijski ste prilično eksponirani. Da li vam to ponekad smeta, a koliko sami izazivate interesovanje svojim životom van posla? Društvenim mrežama, pojavljivanjima, fotografijama, izgledom, emotivnim statusom?

- Gledam da to svedem na razumnu meru i da pored komercijalnih stvari otvaram teme koje su mi bitne. S druge strane, večita mi je dilema da li uopšte išta treba da se govori i prikazuje, ili je baš to dužnost nekoga ko je već dobio neku vrstu pažnje javnosti. Kada poruku mogu da prenesem direktno uglavnom nema problema, ali neretko si usred nekog senzacionalističkog teksta, gde nije bitna poruka već broj klikova i tada zna da bude jadno i tužno. Takođe, ništa od toga ne bih prihvatao ni upola toliko ozbiljno da trenutno ne živimo u jednom uniformisanom vremenu gde svako iskakanje iz dosadnog, kroz hiljadu usta ponovljenog narativa, biva doživljeno kao poziv na sukob, a ja jesam sklon iskakanjima. Ne mislim da iko išta izaziva, niti da je problem u bilo kakvom govoru i prenošenju poruka, već u načinu na koji se prenose i kako su doživljene.

Čemu se posvećujete nezavisno od posla, šta vas ispunjava i donosi mir?

- Tišina, pre svega u glavi, zvuk, miris, priroda, bilo koji način istraživanja svesti, poezija, dobar film, društvo koje ume, kada smo zajedno, čak i da ćuti.

Šta vas uvek vodi napred, na šta se oslanjate, u šta verujete?

- Verujem u to da ljudi žele da budu radosni, da se svako trudi da ima najispunjeniji život koji može, da empatija nije zaboravljena kao i da su ljubav i poverenje istinska priroda čoveka. Verujem da je vreme da budemo puno uviđajniji i obzirniji kao i da imamo snage da budemo nežni. Verujem i da je umetnost jedan od najlepših izdanaka lepote, a znate onu: "Lepota će spasiti svet."

Izvor: Novosti.rs
Foto: slavendoslo/Instagram