NE ŽIVIM U ILUZIJI O SREĆI: Miodrag Radonjić iskreno o sedmoj umetnosti

Velika gledanost filmova "Balkanska međa" i "Južni vetar" kao i istoimene, trenutno aktuelne serije, u kojima je Miodrag Radonjić ostvario neke od svojih najupečatljivijih uloga, nisu bacile senku na ostale projekte u kojima smo ga gledali tokom poslednjih godina kao što su "Čizmaši", "Prvaci sveta", "Ubice mog oca" i mnogi drugi. Naprotiv. Ovaj mladi glumac svojom autentičnom igrom i izrazom, korak po korak, svrstava svoje ime i talenat u red najboljih kada govorimo o glumačkim generacijama novog vremena, o čemu svedoči njegov dosadašnji glumački put, ali i lično sazrevanje i iskustva.

Stabilnost, autoritativnost i sigurnost u sebe i svoj talenat su neke od osobina koje vas, na prvi pogled, karakterišu. Šta ih je u najvećoj meri oblikovalo i izgradilo vas i kao umetnika i kao ličnost?

- Mislim da nisam zreo da odgovorim na pitanje šta me je izgradilo kao umetnika. Pre svega, nisam siguran šta tačno znači biti umetnik. U sebi to osećam kao potrebu da se izrazim, a kao ličnost mislim da je nemoguće sebe objektivno sagledati. Verovatno čovek instinktivno upotrebljava deo ličnosti za koji nalazi za shodno da mu je potreban u datom trenutku. Definitivno su porodica i okruženje u kome sam živeo i odrastao uticali na moj razvoj. Rekao bih da je za taj prvi pogled najzaslužniji otac i devedesete godine, kada sam kao dečak dosta vremena provodio van kuće upoznavajući svet i život u kome sam se našao, dok mi je emotivnu stranu, koju svesno čuvam, a nesvesno često krijem, usadila majka.

Tokom poslednje decenije ostvarili ste značajne uloge u najgledanijim televizijskim i filmskim ostvarenjima. Koje su bile najinspirativnije u pogledu pomeranja granica vaše glume i još oštrijeg brušenja talenta? Šta ste naučili?

- Gluma je za mene potreba. U tom smislu niko mi ne može oduzeti mogućnost da glumim, to je moguće raditi sam, zatvoren u jednoj sobi, a pritom ne biti ludak. Dakle, svaka uloga koju igram za mene je inspirativna i gledam je kao nagradu. Nagradu zato što svoje stvaralaštvo mogu da podelim sa nekim. Neka je to i jedan čovek, dovoljno je za isti intenzitet inspiracije i naboja kao kada snimaš film za koji pretpostavljaš da će gledati milion ljudi. Verujem da je važno igrati se. Deca kada se zaigraju nisu svesna da ih neko posmatra u toj igri, već se jednostavno igraju i to im je dovoljno. Sto se tiče učenja, učim od partnera sa kojima radim, od reditelja, pisaca, kao i iz literature koju koristim pripremajući ulogu.

Filmovi "Južni vetar" i "Balkanska međa" su postigli ogroman uspeh. "Južni vetar" je upravo počeo da se emituje i kao serija. Ima li straha da epizode mogu da osiromaše celinu i emociju filma ili će gledaoci videti nešto novo?

- Moja lična bojazan je postojala, međutim kada sam pogledao materijal apsolutno sam siguran da je serija bogatija i dinamičnija od filma. Ali, to je ipak samo moj lični utisak, važno je što sam intuitivno osećao, dok smo snimali film, da je čitav autorski tim tog projekta imao unutrašnju potrebu da se još više i opširnije izrazi. Publika će sigurno videti nešto novo, a utiske svi sa nestrpljenjem očekujemo.

Odsustvo emocija ili pokazivanja istih je danas postalo gotovo pravilo. Na koji način se branite od toga, da ne ogrubite u bilo kom smislu?

- Trudim se da svoja osećanja često iskazujem, a pokazujem ih samo pred bliskim ljudima. Mislim da nije dobro čuvati u sebi ništa što vas boli i žulja. Iako je to nekada teško sprovesti, moramo da nađemo način. Čovek je emotivno biće u velikoj meri i mislim da je važno negovati emotivnu stranu ličnosti.

 Vaša fizionomija odaje utisak strogog i naizgled arogantnog čoveka. Kako se nosite sa takvim percepcijama, prilično uslovljenim karakterima koje igrate?

- Ljudi koji me dovoljno dobro poznaju verujem da nemaju pogrešnu percepciju, tako da se u tom smislu vrlo brzo predstavim ko sam. Ako se nešto i krije onda se krije s razlogom, a karakteri uloga koje igram su prilično daleko od mene privatno.

Šta čini vaš život kada niste pred kamerama ili na sceni, i na koji način ga oplemenjujete?

- Nije lako da odvojim svoj život i pronađem sebe van glume. Nekada osetim da mi je potrebno vreme da se vratim sebi u potpunosti. Kontakt sa prirodom mi u tom smislu jako ubrzava proces. A kada hoću instant da oplemenim svoj život zamolim mamu da svira klavir, a ja da pevam. Još ako su tu moje bratanice, pa krenemo horski, to je oplemenjenih deset dana.

Šta je za vas merilo uspeha?

- Lični doživljaj.

Jeste li srećan, ostvaren i zadovoljan čovek?

- Moram priznati da me zbunjuju pitanja o sreći pošto ne umem da je definišem generalno. U mom poslu su sva osećanja važna. Čini mi se da je Andrić rekao da svako stvaralaštvo proizilazi iz bola, odnosno iz problema. Razmislite, ne postoji književno delo, pesma ili film koji ne tretira neki problem. A kako biste se izrazili stvaralački, morate makar mrvicu poznavati taj bol odnosno problem. I ta spoznaja je za mene sreća, tako da sam srećan što ne živim u iluziji o sreći. Ostvaren i zadovoljan si u jednom trenutku, pa onda neko vreme misliš da nisi, pa opet veruješ da jesi. Tako je to valjda u životu.

Šta je izvesno na profesionalnom planu u budućnosti?

- 10. - og marta me čeka premijera novog filma "Hotel Beograd", u produkciji "Arhangel Studija". To je romantična komedija koja će biti pravo osveženje i talas smeha i pozitivne energije našoj publici. Pogledao sam pre neki dan final montaže i veoma sam zadovoljan. Sa nestrpljenjem iščekujem reakciju publike.

Izvor: Novosti.rs
Foto: radonjicmiodrag/Instagram