PLAĆAĆEMO KAUCIJU ZA JOGURT I MLEKO: Vlada Srbije objavila nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu

Za plastične flaše od vode, sokova, jogurta, kao i staklenu ambalažu i konzerve za jednokratnu upotrebu građani će plaćati kauciju prilikom kupovine proizvoda u marketima. Kada pakovanje budu vratili prodavcu, dobijaće taj novac nazad. Ovo je predviđeno Nacrtom izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koje je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo na svom sajtu. Ukoliko ovaj predlog bude usvojen potrošači će morati, kao što sada neki čine sa flašama od piva, da čuvaju plastična, staklena i aluminijumska pakovanja kako bi mogli da povrate novac koji su dali za kauciju. Da li će to dovesti i do poskupljenja proizvoda u visini depozita, još uvek se ne zna.

Filip Abramović iz Sektora resornog ministarstva za upravljanje otpadom, ističe da je njihov cilj da se depozitni sistem "ne prevali na građane".

- Da li će to uticati na povećanje cene proizvoda znaće se kada budemo uradili ekonomske analize u narednih mesec-dva. Suština depozitnog sistema je smanjenje količine otpada i zaštita životne sredine. Prvi korak je usmeren na to da se poveća stepen prikupljanja - ističe Abramović.

Dodaje da je to u skladu sa direktivom EU. Cilj je, kako navodi, da se građani motivišu da vraćaju jednokratnu ambalažu i učestvuju u procesu zaštite životne sredine. Na pitanje zašto se taj problem ne rešava obezbeđivanjem kontejnera za primarnu selekciju otpada, kako građani ne bi morali da čuvaju i vraćaju pakovanja, Abramović kaže da je za proteklih 11 godina to dalo nizak procenat uspeha.

- U Beogradu se to realizuje, ali lokalne samouprave širom Srbije nemaju mogućnosti da obezbede kontejnere. Na tome će se i dalje raditi, a depozitni sistem je dodatni mehanizam koji treba efikasnije da utiče na smanjenje količine otpada - objašnjava Abramović.

Govoreći o praksi u evropskim zemljama, naš "Novosti" kaže da je različita i da nemaju sve zemlje ovaj sistem. U Hrvatskoj postoji, a u Norveškoj je sve prepušteno privredi.

U obrazloženju predložene izmene zakona navodi se da se za jednokratnu ambalažu od plastike, stakla i aluminijuma uspostavlja depozitni sistem radi postizanja nacionalnih ciljeva i razvoja sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Jednokratna ambalaža pod depozitom biće posebno obeležena, a obaveza proizvođača ili uvoznika artikla koji je upakovan u povratnu ambalažu je da ustanovi kaucijski sistem.

Krajnji snabdevač, odnosno prodavac prema ovom nacrtu, od kupaca mora da naplati kauciju za jednokratno pakovanje, kao i da prihvati ambalažu kada je potrošač donese i da mu vrati naplaćeni iznos. Predviđeno je da visina kaucije bude istaknuta na prodajnom mestu odvojeno od cene proizvoda. Odvojeno će se i naplaćivati, bez poreza na dodatu vrednost.

Za koje vrste jednokratne ambalaže će biti uspostavljen depozitni sistem, kako će on funkcionisati, kolika će biti visina depozita i kakav način njegove naplate, kao i koji su rokovi za uspostavljanje i primenu depozitnog sistema odlučivaće podzakonskim aktom ministar zaštite životne sredine.

Predloženim rešenjem iznos sakupljen od kaucije proizvođač i uvoznik plaćaju telu za upravljanje depozitnim sistemom, a naplaćuju je od krajnjeg snabdevača, odnosno prodavca. Radi efikasne primene depozitnog sistema za jednokratnu ambalažu predlaže se formiranje posebnog tela za upravljanje. Prihod koji ostvari telo za upravljanje depozitnim sistemom biće oslobođeno poreza na dobit.

POČELA JAVNA RASPRAVA

Javna rasprava o predloženim izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu počela je u petak i trajaće do 12. marta, a predlozi, sugestije, inicijative i komentari se mogu dostavljati Ministarstvu zaštite životne sredine. Nacrt će biti javno predstavljen 3. marta u Beogradu, navodi se na sajtu ministarstva.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com