Next

Ovaj tekst je upozorenje! Nikada, ali apsolutno ni pod kakvim okolnostima nemojte gledati ovaj film!

...Jer, priča o Nikolasu Kejdžu, mađioničaru iz Las Vegasa, koji ima neobičnu sposobnost da vidi dva minuta unapred u budućnost, jeste idealna prilika da se zapitate - koliko gluposti ima na ovom svetu?

Utoliko pre čudi podatak na špici, da je scenario napisan na osnovu priče Filipa K. Dika, jedne od najvećih legendi naučnofantastične književnosti, inače, autora kultnog romana "Sanjaju li androidi električne ovce?", po kome je nastao još kultniji "Blade Runner", sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi. Ovde ne samo da Kejdž nije ni bleda kopija Harisona, već ni ovce nisu električne - one su ljudi - svi smo ovce koji se zadesimo u mračnoj bioskopskoj sali gledajući ovakvu glupost...

Ako je postavka celog filma zasnovana na tome da Nikolas Kejdž može da vidi samo dva minuta unapred, kako to da se iznenada ta dva minuta pretvaraju u dva sata, kad njegova dragana Džesika Bil bude u smrtnoj opasnosti od ruskih terorista, koji žele da postave atomsku bombu u Los Anđeles? Pri tom su ti teroristi toliko nedefinisanog karaktera, da neki od njih govore srpski, neki francuski, tu je i neka zla žena, a glavno đubre nema apsolutno nikakvu motivaciju da uništi svet.

Kako drugačije, osim atakom na nečiju inteligenciju, tumačiti brojne nesuvislosti u ovom filmu, od katastrofalno neuverljive glume, do apsolutno nepotrebnih scena, pa, na kraju će se ispostaviti i nepotrebnog celog filma. Tužno je bilo čak videti i Sergeja Trifunovića u smešnoj ulozi ruskog (valjda?) teroriste, koji u ukupno dva i po minuta svoje uloge izgovara samo - "U pi... mater...". Da sam cinik, rekao bih da njegova replika, mada kvantitativno mala, kvalitativno najbolje odslikava stanje stvari nakon gledanja verovatno najgoreg holivudskog filma u poslednja dva veka.

Režiseru Liju Tahamoriju, Novozelanđaninu koji se dokopao Holivuda preko još jednog kultnog filma - "Bili smo ponosni ratnici", o Maorima, ponosnim starosedeocima njegove rodne grude, ostaje da se pokrije ušima i beskrajno zahvaljuje srpskim distributerima što ovaj film nisu otkupili za prikazivanje u našoj zemlji, već je mogao da se vidi samo na ovoj Sinemaniji, gde je dospeo ko zna kakvim (pacovskim) kanalima.

I, na kraju, tuše... Plači, Holivude, jer nema samo Nikolas mogućnost da vidi budućnost u dva minuta/sata. Tu su svi oni normalni ljudi koji su u stanju da upozore ostale da ne izgube dva sata svojih života gledajući ovakve baljezgarije. Ima nas još ili, što bi rekao Sergej...

Đorđe Mijušković