Massimo Savić u Sava centru

Beograd i Masimo Savić – duga je to i stabilna veza koja sa lakoćom reši svaki test, a oni su u poslednje vreme redovni pred novogodišnje praznike. Naš grad se raduje svakoj zimskoj šetnji od „Dorijan Greja“ do stihova koji će tek stići na CD pa je i ovoga puta Sava centar, očekivano, bio prepun.

- Uvek me uhvatite na prepad, ne znam šta bih rekao za ovakav osećaj. Večeras ćemo otići do najtananijih mesta poezija – rekao je popularni „Maks“ i to pošto je tim putem već krenuo uz „Sjaj u tami“.

- Beograd najbolje peva, sve su to ljudi sa kojima bih mogao prijateljevati. Nema tu podilaženja – to je, jednostavno, tako – prepoznatljiv rafal iskrenosti ispalio je posle Štulićeve „Gracije“. Talasi su sa video bima udarali o „Stine“, brzo su nas doveli do obale u Šibeniku, gradu u kom je Masimo ove godine premijerno otpevao „Ljubav kao miris“.

Muzička pozornica se začas pretvorila u pozorišnu – sto, stolice, vino... Bilo je jasno – vreme je za Arsena Dedića! Toliko njegovih otpevanih stihova i, konačno, ove godine, Masimo je sa Arsenom zajedno pred mikrofonom u „Za jednom kapi čistoga života“. Otpevaše je sinoć boemski, nazdravljajući uz tamburaše, a ovacije koje je od Sava centra dobio jasno su govorile – da, treba Arsen da ostane. Bulat Okudžava ovih prostora je i „Tvoje nežne godine“, i „O, madosti“, sve što je izveo, završavao na zanimljiv način – prvim taktovima stare nam himne „Hej Sloveni“, krug je zatvorio ponovo sa Masimom uz „Razgovor sa konobarom“.

Uželeo se Beograd Arsena, ali i Masimovih hitova, 364 dana od prethodnog druženja u Sava centru su bila sasvim dovoljna za to. Dva sata, što bi rekli fudbaleri, u regularnom toku, pa još tridesetak minuta spakovanih u dva bisa – vreme je prošlo kao rukom odnešeno. Oko 4.000 redovnih hodočasnika ima jednu posebnu, a tako skromnu želju za narednu godinu – da novi CD Masima Savića, umesto u najavi, bude u rukama. Biće to najlepša pozivnica za novo druženje. Isto mesto, staro društvo, decembar 2011...

Tekst: Milan Ćunković