30. decembar

1691 - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle) koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.

1803 - Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla je u sastav SAD. Time je skoro udvostručena tadašnja teritorija SAD.

1864 - Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva "Lada" 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju je pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije ("Šipanska luka", "Proleće u Šipanu"...).

1865 - U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard) majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. ("Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Priče za decu"...).

1886 - Nemačka i Portugal potpisali su sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903 - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi.

1906 - Rođen je Kerol Rid (Carol Reed), uz Dejvida Lina (David Lean), vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata ("Zvezde gledaju s neba", "Treći čovek", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza"...). Dobitnik je Oskara za mjuzikl "Oliver".

1915 - Nemačka podmornica je kod Krita u Prvom svetskom ratu torpedovala britanski putnički brod "Persija". Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.

1916 - U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu kaluđer mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koji su njegovom smrću želeli da spase ugled monarhije.

1922 - Zvanično je osnovan ŠSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

1933 - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.

1944 - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.

1947 - Rumunski kralj Mihal I abdicirao je pod pritiskom komunista koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.

1968 - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988 - Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku zbog brojnih kritika da vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.

1990 - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991 - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država (ZND), nastale posle raspada ŠSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1993 - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.

1997 - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2000 - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.

2003 - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.