STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Već se vide ozbiljne posledice samoizolacije na psihu

Samoizolacija zbog koronavirusa loše utiče na mentalno zdravlje, a posledice se već primećuju, tvrde naučnici.

- Bilo je očekivano, ali vest je ipak mnoge duboko razočarala - kaže Linda Bauld, profesorka javnog zdravstva na Univerzitetu u Edinburgu, nakon što je u četvrtak objavljeno da se u Velikoj Britaniji karantin produžava za tri nedelje.

- Posledice se gomilaju, a nedavna istraživanja pokazala su zabrinjavajući porast anksioznosti i depresije među populacijom.

Konstatacija važi za sve zemlje u kojima se sprovodi ova drastična mera, koje ovo moderno društvo već decenijama ne pamti. U Francuskoj je grupa istraživača, koja uključuje i Visoku školu za istraživanje javnog zdravlja, pokrenula longitudinalnu studiju na panelu od hiljadu ljudi pod nazivom CoConel (koronavirus i karantin). Sprovela ju je firma za istraživanje javnog mišljenja Ifop.

Na kraju drugog talasa produženja karantina, proglašene 8. aprila i pre najave jednomesečnog produženja izolacije koja je u Francuskoj na snazi ​​od 17. marta "ukupno 37 posto ispitanih pokazivalo je znakove psihološkog stresa".

Nije bilo većih razlika u odnosu na rezultate nakon prvog talasa koji su objavljeni u martu.

- U poređenju s najnovijim podacima prikupljenim među opštom populacijom u 2017. godini upućuje na pogoršanje mentalnog zdravlja tokom perioda karantina. Ako se ova situacija nastavi i u narednih nekoliko nedelja, moglo bi da dovede do pojave teških psihijatrijskih oboljenja i porastu potrebe za psihijatrijskim lečenjem nakon ukidanja karantina, na šta se moramo pripremiti - upozoravaju naučnici.

Ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje

Iste brige muče i stručnjake u Sjedinjenim Državama, gde "više od trećine Amerikanaca (36 posto) kaže da koronavirus ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje", stoji u pismu Američkog udruženja psihijatara (APA) upućenom članovima Kongresa 13. aprila.

Upozoravajući na to da bi u narednom periodu moglo "biti još više Amerikanaca kojima će biti potrebna psihološka i psihijatrijska pomoć", APA poziva na ulaganja namenjena hitnim slučajevima, ali i na ulaganja u "periodu oporavka". Pritom se misli na telekonsultacije i pristup lečenju svim građanima.

"Poziv na akciju", pokrenut u Velikoj Britaniji, u četvrtak 16. aprila u časopisu "Lancet Psychiatry" potpisala su 24 stručnjaka. Isti je dan najavljena je mera produženja karantina u toj državi.

Konkretno, lekari pozivaju na pojačan nadzor psihosomatskih posledica epidemije.

- Povećana društvena izolacija, usamljenost, zabrinutost za zdravlje, stres i ekonomski pad preduslovi su za loše mentalno zdravlje pojedinca. Problem je preveliki da bismo ga zanemarili - napisao je jedan od potpisnika, Rori O'Konor sa Univerziteta u Glasgovu.

- Lekari "već pimećuju uticaj izolacije na dosadašnjim, ali i na novim pacijentima - ističe profesor Antoine Pelisolo, šef psihijatrijske službe u bolnici "Henri-Mondor" u Parizu.

On dodaje da će biti i ostalih komplikacija, poput psihosocijalnih posledica krize koja će uslediti.

Halucinacije

- Upravo će pristup profesionalnoj pomoći biti jedan od glavnih izazova za izlazak iz krize. S obzirom na predrasude, ne želimo da se osobe s mentalnim poremećajima u javnosti prepoznaju kao "ludaci".

- Destigmatizacija je presudna. Dokazana je povezanost između prisilne izolacije i halucinacija, ali mora postojati mogućnost da porazgovaramo i o takvim tabu temama. Kada pojedinac oseća srčane tegobe, normalno je da se obrati kardiologu. Na isti način se neko, u slučaju psihičkih poteškoća treba javiti psihijatru - smatra En Džirs sa odeljenja za kognitivnu neuropsihologiju na istraživačkom Institutu Inserm pri Univerzitetu u Strazburu.

Sindikat francuskih psihijatara (SPF) smatra da svako treba da ima jednostavan pristup psihijatru. SPF je još 23. marta zatražio da se obezbede "potrebna sredstva namenjena prevenciji i nastavku lečenja".

- Ova kriza može biti prilika da pokušamo da ustanovimo kako se s ovim problemom možemo jednostavnije nositi, a da pacijenti pritom ne čekaju mesecima na razgovor s psihijatrom - kaže predsednik SPF-a Moris Bensousan.

Sindikat već pokušava da uspostavi čvršću vezu s lekarima primarne zdravstvene zaštite, te s njima razviti bolju saradnju" da bismo "se što uspešnije nosili s novim izazovima i da bismo se pripremili za period posle koronavirusa".

Članovi smatraju da treba proširiti poruku profesora Pelisola koja glasi:

- Ova situacija može uticati na svakoga i to je normalno. A pritom se svima kojima je potrebno mora i može pomoći.

Izvor: Stil.Kurir.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.