MEDIKAMENT IZ PRIRODE: Ljuta papričica leči deset bolesti

Čili, kajenski biber i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su zahvaljujući svom ljutom ukusu koji je neizostavan deo mnogih jela i soseva.

Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta.

Istraživanje je pokazalo da ljuta parika može da smanji rizik od šloga, srčanog udara, ali i da ublaži sve vaskularne tegobe.

Saznajte kako ljuta papričica leči:

1. Aktivira rast mišića

Kapsaicin izaziva pojačano lučenje hormona adrenalina. Kod zdrave osobe, kada se uzima 150 mg kapsaicina sat vremena pre bavljenja sportom, stopa sagorevanja masti tokom programa treninga značajno se povecćva. Pošto je ova supstanca u stanju da stimuliše proizvodnju mišićnih proteina, ona aktivira rast mišićne mase.

2. Poboljšava funkciju jetre

Aktivna supstanca ljute paprike ima pozitivan uticaj na rad ćelija jetre tako što obnavljaju njihovu strukturu, ali i podstiče izbacivanje nakupljenih toksina.

3. Reguliše pritiska i masnoću u krvi

Konzumiranje začinjene i ljute hrane smanjuje želju za slanom hranom, pa se tako javlja pojačano izlučivanje tečnosti iz tela, a na taj način se snižava i krvni pritisak. Redovnom upotrebom moguće je smanjiti i povišen holesterol.

4. Smanjuje rizik od raka

Nauka kaže da korišćenje crvene paprike može u velikoj meri da smanji upale i zaštiti organizam od pojave tumora.

5. Pozitivan uticaj na nervni sistem

Kapsaicin u organizmu deluje kao antioksidans, a on pomaže u sprečavanju oštećenja moždanih neurona.

6. Povećana snagu i izdržljivost

Dugotrajna upotreba kapsaicina može značajno da poveća ukupnu izdržljivost organizma.

7. Razgradnja masti

Eksperiment je pokazao da konzumiranje ove paprike sagoreva veliku količinu masnih nsalaga i u brzava metabolizam.

8. Uticaj na crevnu mikrofloru

Ljuta paprika obnavlja sluznicu i mikrofloru digestivnog trakta tako što povećava broj dobrih bakterija koje imaju zaštitna svojstva, smanjuje upalne procese i poboljšava metabolizam.

9. Pomažu kod dijabetesa tipa 2

Redovan unos čilija može sprečiti dijabetes tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redovan unos čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem insulina kojim se smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka.

10. "Hrane" naš imunitet

Jarkocrvena boja čili papričica svedoči o visokom sadržaju beta-karotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko kašičica čilija dnevno daje telu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija.

Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com