KADA NAPETOST PROĐE, STRADAJU ORGANI: Stres - uzrok brojnih zdravstvenih problema

Napetost, panika i osećaj samoće koji su trajali duže od mesec dana, zbog epidemije kovida 19, mogu da budu glavni uzročnik novih zdravstvenih problema u narednom periodu. Potisnute negativne emocije odražavaju se na slabe tačke u organizmu, zbog čega će mnogi, kada tenzija prođe i adrenalin popusti, imati reakcije na stres kao što su kožni osipi, sindrom nervoznih creva, dijareja i bolovi u mišićima kičme, upozoravaju lekari.

Kada napetost dugo traje može da ostavi ozbiljne psihosomatske posledice, čija vrsta i intenzitet zavise od individualne sklonosti i psiholoških problema koji su bili potisnuti.

- Kada smo onemogućeni da radimo stvari koje nas inače opuštaju i uskraćeni smo za druženje i kretanje, naši ventili su tada začepljeni - kaže, za "Novosti", Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut.

- Napetost mora negde da izađe i najčešće počinje nervozom i osećajem da "ne znate šta ćete od sebe". Ako to potraje duži period, sve to se usmerava na one organe koji su najosetljiviji, pogađa ahilovu petu svakog čoveka.

Napetošću mišića često reaguju osobe koje su blokirale emocije, dok će neko drugi reagovati osećajem "kuvanja u stomaku", koje nakon dužeg perioda može da pređe u probleme sa crevima ili u čir.

- Bes i nervoza mogu da stvore probleme sa donjim delom leđa, koji se proširuju na sve druge mišiće kičme - kaže Nebojša Jovanović.

- Uz veliki manjak kretanja, jasno je zašto se problem u ovom periodu pogoršava.

Osećaj panike i anksioznosti može da stvori ozbiljne zdravstvene probleme kao što su osećaj gušenja, gubitka daha, preskakanja srca i aritmije. Samoća i briga koje traju dugo mogu da izazovu plitko disanje, osećaj da nas nešto pritiska u grudima, pad životne energije i bezvoljnost.

- Specifično je da se tegobe često ne pojavljuju istovremeno sa osećajem panike i straha, nego nešto kasnije, kada se telo opusti - kaže psihoterapeut Jovanović.

- U eksperimentima se pokazalo da se psihosomatske reakcije često javljaju kada neka opasnost prođe i adrenalin nestane.

Važno je prepoznati negativne emocije koje su dovele do problema, jer ako utvrdimo izvor nezadovoljstva, možemo da sprečimo da to ostavi posledice po celokupno zdravlje.

- Postoje preporuke koje mogu da pomognu, ali sa njihovom primenom treba početi pre nego što problem uzme maha i treba biti dosledan u tome - kaže naš sagovornik.

- Tu se ubrajaju tehnike relaksacije koje je potrebno primeniti pre nego što dođe do osećaja panike i nervoze, jer se na taj način oni često mogu prevenirati.

Ako situacija u kojoj je neophodna izolacija ne bi bila prinudna, većina ljudi bi bez problema izdržala ovaj period u samoći.

- Ova situacija se doživljava kao kazna i prinuda, ali ne toliko zbog ograničenog prostora i druženja, već zbog osećaja da to nije lični izbor - kaže psiholog Nebojša Jovanović.

Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Pixabay.com