Kada je kapital vredniji od novca: Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje nezaposlenosti

U poslednje vreme se u našoj javnosti sve više govori o socijalnom preduzetništvu kao modelu poslovanja koji može da ublaži veoma važne probleme osobene za naše društvo koje se nalazi u dugotrajnoj višedecenijskoj tranziciji sa slabom ekonomijom, niskim zaradama zaposlenih, visokom stopom nezaposlenosti i velikim potrebama stanovništva za socijalnom zaštitom.

Socijalni preduzetnici posluju s idejom da kroz zaradu koju ostvare putem prodaje proizvoda ili usluga ispune jasnu socijalnu misiju. To znači da zarada ne služi u osnovi samo uvećanju imovine pojedinaca, već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici itd. Kako to u praksi izgleda govori Dušica Milenković iz Udruženja "Etno Rasina" iz Kruševca:

- Naše Udruženje se već 15 godina bavi afirmacijom i promocijom starih zanata i kulturne baštine. Udruženje redovno učestvuje na prodajnim izložbama i sajmovima u okruženju sa radovima naših članica i članova. Novac od prodaje radova se deli na dva dela, jedan ide članu koji je uradio proizvod za materijal i rad, a 20 posto od cene proizvoda ide Udruženju kojim ono podmiruje troškove putovanja na sajmovima, rad i organizaciju Udruženja, kao i sve ostale troškove koje Udruženje ima. Nekada se od tog novca nabavi i materijal po jeftinijoj ceni u veleprodajnim objektima koje kasnije članovi otkupljuju po nabavnoj ceni. Slobodno mogu da kažem da rad našeg Udruženja u svojoj suštini predstavlja socijalno preduzetništvo.

Opšteprihvaćeno stanovište u stručnoj javnosti je da socijalno preduzetništvo može da dovede do opšteg unapređenja kvaliteta života u zajednici kroz smanjenje nezaposlenosti, opšteg jačanje ekonomije, poboljšanje položaja socijalno ugroženih grupa i njihovo uključivanje u život zajednice, aktiviranje neiskorišćenih ljudskih potencijala, smanjenje potrebe za podrškom zajednice putem socijalnih davanja i smanjenja siromaštva. '

- Članstvo u Udruženju "Etno Rasina" mi mnogo znači, pre svega zbog druženja sa drugim članovima. Udruženje povremeno organizuje radionice na kojima možemo da naučimo neke druge zanate, a često međusobno pokazujemo šta znamo pa učimo jedni od drugih. Ja se bavim šivenjem i vezom. Mnogo mi znači i finansijska dobit za radove koje proizvedem, naravno - ističe Mirjana Nedeljković iz Kruševca.

Socijalni preduzetnici imaju kapacitet da se bave ekonomskim i socijalnim problemima koje ni javne službe, preopterećene ozbiljnim administrativnim i budžetskim ograničenjima, ni klasična profitna preduzeća ne mogu efikasno da reše.

Naša država nije uredila zakonski okvir za poslovanje socijalnih preduzetnika, niti su napravljena neka sistemska rešenja te se slobodno može reći da socijalno preduzetništvo sistemski nije prepoznato u Srbiji. U prethodnoj deceniji, u nekoliko navrata je resorno ministarstvo izradilo Nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu na koje je civilno društvo, koje je do sada bilo nosilac razvoja socijalnog preduzetništva kod nas, imalo ozbiljne primedbe jer je smatralo da predlagač nije obuhvatio najvažnije specifičnosti ove vrste poslovanja. Zakona i dalje nema, a dokle se stiglo po tom pitanju govori Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije iz Beograda:

- Civilno društvo je tokom 2019. godine izradilo Nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu koji je prosleđen radnoj grupi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, međutim zvanični stav povodom tog dokumenta nismo još dobili. Imamo informaciju da je usvajanje Zakona uvršteno u Plan rada Vlade za ovu godinu, tako da očekujemo da će se tokom godine intenzivnije baviti time. U međuvremenu, Koalicija će zajedno sa partnerima iz civilnog sektora nastaviti da promoviše ovaj dokument, kako bismo dobili još širu podršku za tekst koji predlažemo i naravno kako bismo ga uz konsultacije dalje unapređivali, a time ćemo promovisati razvoj zajednica i društva na temeljima socijalne i solidarne ekonomije.

Dok je u većini država članica Evropske unije prepoznat značaj socijalnog preduzetništva za prevazilaženje ekonomskih i socijalnih problema savremenih zajednica, u našoj zemlji još nije u dovoljnoj meri izgrađena svest donosioca odluka o potrebi uređenja i unapređenja poslovnog ambijenta za socijalne preduzetnike. Poslovni akteri koji danas posluju po principima socijalnog preduzetništva tako funkcionišu zahvaljujući inicijativama koje uglavnom dolaze iz civilnog sektora, ali nažalost - i dalje bez sistemske podrške zajednice.

Autor teksta: Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana za podršku evropskim integracijama "Evrokontakt" iz Kruševca
Foto: "Etno Rasina", Privatna arhiva