Migrant uredio dvorište Prihvatnog centra u Obrenovcu: Belal Farho - Želeo sam da ovaj prostor učinim lepšim i ostavim nešto za uspomenu!

Da je nedostatak tolerancije i razumevanja za one manje srećne od nas samih društveno sveprisutan nije nova stvar. Suviše često pred nedaćama drugih zatvaramo oči i okrećemo glavu na drugu stranu. Empatija je postala reč koja se tek ponekad koristi, a misao koja je definiše otuđila se i ostavila nas pomalo isprazne i zatvorenog srca. Na probleme migranata koji su se našli na teritoriji naše zemlje naročito smo gluvi.

Strah i predrasude učinili su da ih doživimo kao uljeze, neljude, kao pojedince koji nisu dobro došli i koji nam mogu doneti ništa drugo do nevolje. Pa ipak, individue popout Kurda Belal Farho koji se zatekao u ozloglašenom Prihvatnom centru u Obrenovcu svojim delima, bez mnogo pompe, uveriće sve one skeptike i toleranciji nesklone pojedince među nama da mnoge od njih na svom putu vode samo najplemenitije pobude, i želja da se oduže zajednici koja im je pružila ruku kada im je pomoć bila najpotrebnija.

Ovaj šarmantni Sirijac je samoinicijativno, u vreme izolacije izazvane virusom korona, oplemenio dvorišni prostor Prihvatnog centra zanimljivim umetničkim instalacijama sa željom da iza njega ostane mali lični pečat i trag beskrajne zahvalnosti. U narednim redovima možete pročitati šta ga je inspirisalo da se upusti u takav poduhvat i na koji način je realizovao ovu sjajnu ideju.

Kako ste dobili ideju da uredite dvorišni prostor Prihvatnog centra?

- To mi je bio posao u Siriji, pa sam zaključio da mogu to isto da nastavim da radim i ovde u Srbiji.

Da li ste u tom poduhvatu imali pomoć drugih migranata koji su smešteni u istom Prihvatnom centru u Obrenovcu?

- Imao sam pomoć dvojice drugara koje sam upoznao u Prihvatnom centru, a koji su državljani Sirije, kao i ja.

Šta vas je inspirisalo i zašto ste se prihvatili ovako zahtevnog zadatka?

- S obzirom da zbog korone nisam mogao da nastavim put, imao sam dosta slobodnog vremena, pa sam došao na ideju da napravim fontanu u dvorištu i da na neki način dam svoj doprinos. Želeo sam da napravim nešto što bi ovaj prostor učinilo lepšim i što bi ostalo za uspomenu.

Koliko vremena je trebalo da uredite ovaj prostor i koje materijale ste koristili?

- Trebalo mi je dva meseca da to napravim, a materijale koje sam koristio su cigla, granitne kocke, šoder, pesak, cement, a našao sam primenu i za električne kablove, vodenu pumpu, sijalice, farbe, sprejeve… Zahvalio bih se Komesarijatu koji je prihvatio moju ideju i obezbedio mi neophodan material.

Kako su ljudi reagovali na to što ste uradili?

- Svi su bili oduševljeni, niko nije ostao ravnodušan.

Da li ste oduvek bili skloni ovakvim umetničkim poduhvatima?

- Da, ovim poslom se bavim deset godina.

Kako ste zadovoljni prijemom u Srbiji? Da li ste dobili podršku i pomoć koji su vam bili potrebni?

- Prezadovoljan sam prijemom u Srbiji i dobio sam zaista veliku podršku i pomoć od ljudi koji su zaposleni u Prihvatnom centru Obrenovac.

Autor: Marija Milošević
Foto: Prihvatni centar Obrenovac