BORAVAK U PRIRODI - NAJBOLJI IZBOR: Kuda na odmor ako ste hronično bolesni?

Gde na odmor posle iscrpljujuće pandemije, gde sa decom, smem li da se udaljavam od kuće i doktora, šta da ponesem, kako da putujem - neka su od pitanja o kojima ovih dana podjednako razmišljaju zdravi ljudi i hronično bolesni. Na more, bar zasad, ne možemo. Međutim, možemo da biramo destinaciju u zemlji, shodno zdravstvenom stanju i ličnim željama, ističu lekari.

Neko odmor želi da provede u tišini, dok bi drugi da osete naboj adrenalina i na taj način se oslobode nakupljene negativne energije i stresa. Suština je da u ovom odmoru treba svi da uživaju.

Najbolji izbor je boravak u prirodi, pogotovo ako je reč o porodicama sa decom koja imaju bronhijalnu astmu ili neku drugu respiratornu bolest. Planina sa nižom nadmorskom visinom je idealna za njih. Deca se najbolje osećaju tamo gde je i roditeljima dobro. Kako mesta bez alergena nema, preostaje vam da poštujete uslove u kojima boravite. To podrazumeva čiste, provetrene prostorije u kojima će mališani spavati i boraviti, higijenski i epidemiološki ispravnu hranu, kontrolu boravka na suncu i dovoljno sati sna.

Ukoliko imate uslova za boravak u selu, obavezno se tamo uputite sa malom decom. Seoski turizam odgovara svima zbog čistog vazduha, dosta kiseonika, nezagađene atmosfere, domaće hrane. Šetnja u prirodi, domaći čajevi, cvetne poljane i zelena oaza uz okrepljujuću tišinu, predstavljaju pravu antistres terapiju.

Ako baš ne volite ni selo ni planinu, možete da izaberete neku od banja. Sve naše banje su odlične po lekovitosti voda i tretmanima koje primenjuju, jedino treba odabrati odgovarajuću. Pa tako, osobe sa disajnim problemima, odmor mogu da provedu u Sokobanji ili na Divčibarama, koje se smatraju vazdušnim banjama. U Banju Koviljaču, Vrdnik i Nišku banju trebalo bi da idu srčani bolesnici, jer im odgovara klima. Anemičnim osobama, primera radi, odgovara boravak na Zlatiboru, a psihijatrijskim bolesnicima Gornja Trepča i Sokobanja.

Međutim, bez obzira na izbor, trebalo bi da vodite računa i o dužini odmora, što je takođe važno. Deset dana je premalo, dve nedelje su dovoljne za adaptaciju organizma na novi ambijent, dok su tek tri sedmice optimalne za potpuni odmor i oporavak, naglašavaju stručnjaci.

SRČANI BOLESNICI

Kada su duže vreme u stabilnoj formi, na planini do hiljadu metara nadmorske visine mogu da borave i srčani bolesnici. Njima se preporučuju lagane šetnje, češće odmaranje, ali ne i penjanje ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razređeniji. Penjanje uz brdo zahteva više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije dolazi do lakšeg zamaranja. Kod srčanih bolesnika ova vrsta aktivnosti je apsolutno isključena. I gde god da se nalaze i ma koliko da se dobro osećaju, srčani bolesnici nijednog trenutka ne smeju da zaborave da kontrolišu svoj krvni pritisak i da se eventualno konsultuju sa lekarom.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.