23. novembar

1221 - Rođen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Koran.

1531 - Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831 - Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

1855 - U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma ("Iz knjiga starostavnih", "Ivkova slama", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira"). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

1883 - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco), osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1889 - U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891 - Deodoroda Fonseka (Fonseca), vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

1932 - Spajanjem dva kraljevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija, s kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

1933 - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki (Krzysztof), najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka ("Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi").

1961 - Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971 - Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

1976 - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1059. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskušenje Zapada", "Antimemoari").

1980 - U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a ranjeno je najmanje 7.500.

1983 - SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1989 - Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

1995 - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal (Louis Malle), jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog "novog talasa" ("Ljubavnici", "Lift za gubilište", "Zaza u Metrou", "Privatan život").

1996 - Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999 - Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu "Bondstil" kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da "oproste Srbima" i poručio im da je "vreme za borbu prošlo".

2001 - U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa, Mahmud Abu Hanod.

2001 - Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002 - Novi premijer Pakistana, Mir Zafarula Kan Džamali (Zafarullah Khan Jamali) položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003 - Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije, Eduard Ševardnadze, podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za predsednika Gruzije je 15. januara 2004. izabran lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Sakašvili.

2005 - Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija, Elen Džonson-Sirlif (Ellen Johnson-Sirleaf) ,postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.