STRUČNJACI OTKRIVAJU: Kakvi zdravstveni problemi tokom leta muče žene, a kakvi muškarce?

Imamo vremena za druženje sa prijateljima, kafu, frizera, sport ili omiljenu seriju. Nemamo vremena za pregled ili ne možemo da čekamo. Svako o nas u ovom trenutku može da smisli brojne izgovore za neodlazak na pregled, a takav jedan pregled može da nam sačuva zdravlje.

Šta muči žene, a šta muškarce ovoga leta, osim straha i borbe sa koronavirusom, otkrivaju profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije i primarijus dr Dejana Milojević, ginekolog i subspecijalista perinatologije.

Leto je i urološka problematika je uvek u ovim mesecima posvećena bubrežnim napadima, bubrežnim kolikama i urinarnim infekcijama. Toplo je vreme, brža je kolonizacija bakterija, a svi su mnogo opušteniji. To što žene češće pate od urinarnih infekcija, kako navodi profesor Džamić, posledica je anatomskih razlika između reproduktivnog i genitalnog aparata žena i muškaraca.

- Muška mokraćna cev je znatno duža i zbog toga je bakterijama potrebno mnogo više vremena da iz spoljne sredine migriraju u vitalne strukture uro-genitalnog aparata da bi dale manifestaciju kao urinarne infekcije - objašnjava profesor.

- Žene nikako ne bi smele da ignorišu simptome urinarne infekcije - naglašava doktorka Dejana Milojević.

Inače, one su posle respiratornih infekcija na drugom mestu, što se tiče učestalosti patologije kod žena i svaka žena je bar jednom u životu imala, bilo prepoznatu ili ne, urinarnu infekciju.

- Čak i kod mladih žena i devojčica koje nisu seksualno aktivne, javljaju se urinarne infekcije, a ono što ih posebno karakteriše je to da se ponavljaju, sa istim ili različitim uzročnikom - dodaje doktorka.

Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi u formi otežanog mokrenje, peckanja, bolova, nelagodnosti, do vrlo ozbiljnih kliničkih simptoma. Važno je naglasiti da urinarna infekcija može biti i asimptomatska i da bude potpuno slučajno otkrivena, posebno kod imunodeficjentnih pacijenata, pacijenata koji su operisani ili imaju hronična oboljenja.

- Važno je napomenuti da žene, bilo trudnice ili ne, ukoliko im se u roku od šest meseci ponavlja simptomatska urinarna infekcija, dva ili više puta, neophodno je davati profilaksu. Urinarne infekcije, posebno kod trudnica, ukoliko su neprepoznate i nelečene mogu dovesti do prevremenih porođaja - naglašava dr Dejana Milojević.

Profesor Džamić navodi da prema raspoloživim podacima u Srbiji gotovo svaki teći par koji želi da se ostvari kao roditelj ima problem sa sterilitetom, bilo muškim ili ženskim.

- Kod muškaraca na globalnom nivou je došlo do smanjenja broja spermatozoida, da je čak i SZO u jednom trenutku smanjila referentne vrednosti za normalni broj spermatozoida u ejakulatu, baš zbog toga što stare referentne vrednosti ne mogu da zadovolje ljudi koji žive u ovom vremenu - ističe profesor Džamić.

Sa druge strane, seksualno prenosive bolesti i rano stupanje u seksualne odnose doveli su do toga da je došlo do značajnog povećanja prevremenih pobačaja kod mladih majki, kao i do poremećaja na nivou morfologije spermatozoida koji su sve češće defektni.

- Rađanje deteta nije projekat, već ljubav. Onog trenutka kada par oseti da nije u mogućnosti da ostvari svoju želju, tada treba da potraži pomoć. To može biti i posle šest meseci zajedničkog života ili posle više godina. Poznato je da 40 odsto uzročnika steriliteta otpada na ženski sterilitet, 40 odsto na muški, ali 10 odsto su nepoznati uzročnici, a 10 odsto zajednički - naglašava dr Milojević.

Profesor Džamić dodaje da je SZO u svojim preporukama navela da je šest meseci donja granica. Ukoliko jedan par posle šest meseci redovnih regularnih seksuarnih odnosa ne ostvari trudnoću, apsolutno bi trebalo da se obrati za lekarsku pomoć.

- Kod muškaraca je početna analiza izrada spermograma i bakteriološka analiza na hlamidije, mikoplazme, ureaplazme i standardne, konvencionalne bakteriološke uzročnike kroz spermokulturu i bakteriološki bris. Naravno i hormonska ispitivanja prisustva muških i ženskih hormona - navodi profesor Džamić.

Priroda je pak, bila malo manje naklonjena ženama, tako da kod njih ovi problemi zahtevaju kompleksniju analizu, smatra dr Milojević.

- Žene moraju da urade hormonski status, briseve. Razna ispitivanja, što invazivna, što neinvazivna. Ispitivanje prohodnosti reproduktivnog trakta, što laparo, što histeroskopije. Skrininge na viruse...

- Menopauza je prirodan fenomen, ali treba raditi na poboljšanju kvaliteta života s obzirom na povećanje dužine života. Žene u menopauzi gube unutrašnji balans hormona koji su imale do tada, a razlike su vrlo individualne. Menopauza nije bolest, to je stanje - naglašava dr Dejana Milojević.

- Muškarci posle 50. godine prolaze kroz andropauzu, period sličan kao i kod žena, a osnovno je da vode računa o opštem stanju zdravlja o stanju prostate koja je na prvom mestu po učestalosti simptomatologije kod muškaraca. To je jedan od razloga zašto je neophodno ići na redovne preglede - napominje profesor dr Zoran Džamić.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com