Predstavljen dokumentarac sa Divcem

Film „Jednom braća“ koji govori o prijateljstvu dva velika košarkaška asa, Vlada Divca i pokojnog Dražena Petrovića i kroz tu priču prožima blistave, ali i tragične događaje koji su se dešavali pre 15, 20 godina. Nakon premijernog prikazivanja u Multipleksu Kolosej, film će pored ovog bioskopa biti prikazivan i u Ster Cinemas u Delta Cityju. Sav prihod namenjen je dobrotvornom Fondu "Ana i Vlade Divac", koji se bavi trajnim rešenjem smeštaja izbeglih i raseljenih porodica koje žive u kolektivnim centrima.

Film je uradila američka televizija ESPN, a u njemu, pored Divca, učestvuje još nekoliko ex-yu košarkaških asova – Žarko Paspalj, Dino Rađa, Toni Kukoč, kao i porodice dva „glavna junaka“. Emotivna priča obuhvata period od Divčevih početaka do nedavnog odlaska u Zagreb, prvog posle 20 godina, i posete Draženovom grobu. Vlade se u ovom filmu priseća zlatne generacije čije dominiranje basket planetom je prekinuo rat na prostoru bivše Jugoslavije. Prekinuo je rat i veliko drugarstvo sa Petrovićem, a njegova tragična pogibija je onemogućila Divca da ostvari svoju želju da jednoga dana sednu i razreše sve međusobne probleme.

Projekcija je nakratko prekinuta već posle nekoliko trenutaka zbog nestanka električne energije i to, simbolično, baš u momentu kada se spominjao raspad bivše Jugoslavije. Pored Divca i još jedne košarkaške legende, Žarka Paspalja, beogradskoj pretpremijeri prisustvovao i producent filma Dion Kokoros.

- Bilo je lepo raditi film o ovom velikom timu sa tako divnim ljudima, a pogotovo je velika čast pogledati ga ovde u Beogradu – rekao je Kokoros.

Žarko Paspalj o filmu:

- Interesantna priča, interesantno vreme. Bilo je mnogo lepih događaja ali i, nažalost, onoga ružnog čega smo bili svedoci. Svi smo mislili da će to vreme da nam bude mnogo lepše i da će da nam ostavi još mnogo više tragova. Imam utisak da smo ovakav film mogli i mi sami da uradimo. Ovo je priča koja ne sme da bude zaboravljena. Dirljivo je za nas koji smo to proživeli, podseća na jedno posebno vreme. Film hoda na tankoj ivici da ne pređe ni levo ni desno. Zahlađenje odnosa je tih godina bilo vrlo primetno i sa naše strane neshvatljivo. Razmišljali smo – ako ti je neko prijatelj, valjda je to onda za ceo život, mada... Sad, što se tiče tog mirenja, deluje mi da se mi u stvari nismo ni posvađali.

Vlade Divac je izrazio zadovoljstvo što su reakcije na film pozitivne i što se u njemu stvari sagledavaju objektivno.

- Biće prikazan i u Hrvatskoj na festivalu krajem meseca. Videlo ga je dosta naših ljudi u dijaspori preko TV-a, ali i na „YouTube-u“. Sad je prilika da se sve to objedini, a i lepše je kad se pogleda na velikom platnu. Sve je rečeno onako kako je i bilo – ljudi koji su ga radili nisu imali pretenzije da stanu na bilo čiju stranu. Čuo sam se sa Dinom i Tonijem, oni su isto zadovoljni. Ideja nam je bila da prenesemo priču koja nas je tada sve potresla. Bili smo mladi, možda negde i naivni.

Velikan naše košarke je dodao da se nada da je i Hrvatska spremna da prihvati istinu koju, kako kaže, ovaj film nosi, a prokomentarisao je još nešto što pamtimo i što je, takođe, prikazano u filmu – napuštanje postolja od strane njihove, bronzane preprezentacije 1995. u Atini u trenutku kada je reprezentacija Jugoslavije trebalo da primi zlatnu medalju.

- To nije fer plej, i tada sam to govorio nekolicini njih. Ne verujem da bismo mi tako nešto uradili.

U filmu se koristi obimna dokumentacija, dosta se kopalo po raznoraznim arhivama?
- Poznajem dobro Diona, prijatelji smo poslednjih 20 godina. Pričali smo dosta na tu temu tako da je imao dovoljno informacija – na kraju krajeva, i on sam je zaposlen u NBA..
 Nisam, međutim, verovao da će baš ovako lepo dočarati sve što se dešavalo. Dosta su pomagali ljudi iz Košarkaškog saveza Srbije, mnogi ljudi iz sveta košarke u Srbiji i Hrvatskoj.

Na kraju filma ste opet u Zagrebu, posle dve decenije. Zadržana je izjava jednog prolaznika da ste, kako je rekao, četnik.
- Sasvim je u redu što je to ostalo. To je manjina, ja nikad nisam generalizovao stvari.

Kakav je danas kontakt sa Draženovim bratom Acom?
- Čujemo se – ne tako često ali dovoljno. On je i dalje u košarci, pratim njegov rad uglavnom kroz novine.

Imate li neku sliku, kako bi danas izgledao kontakt sa Draženom da se nije desila tragedija?
- Bilo bi isto kao sa Tonijem i Dinom, sa dosta respekta. Ne bi to bila bliskost kao nekad, ipak su neke rane bile ispovređivane. Svima sam oprostio sve što sam ja doživeo od njih – nadam se da su i oni meni ako sam nešto loše uradio, a da nisam svestan. Opraštamo ali nećemo zaboraviti i idemo dalje – rečima koje je više puta ponovio u VIP sali Multipleksa Kolosej završio je priču Vlade Divac.

Milan Ćunković