OBRATITE PAŽNJU: Šta je zdravstvena anksioznost i kako je prevazići?

Briga o zdravlju je potpuno prirodna, ali koja je razlika između racionalnog opreza i anksiozne preokupacije? Zdravstvena anksioznost je preterana zabrinutost za zdravlje. Do nje dolazi onda kada strah da ćete se razboleti postane toliki da loše utiče na svakodnevni život.

Preokupiranost razmišljanjem o dobijanju ozbiljne bolesti i bezrazložni strah i zabrinutost zbog nekih simptoma ukazuju na zdravstvenu anksioznost. Na primer, svaka glavobolja se tumači kao tumor na mozgu, a bol u grlu ili stomaku kao znak Kovida-19. Najgore od svega je to što anksioznost izaziva fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, stezanja u grudima, stomačnih tegoba, glavobolje i drhtavice. Ti simptomi se mogu pogrešno protumačiti kao znaci opasnih bolesti (srčani udar, rak želuca ili mozga).

Anksiozni poremećaj pogađa između 1,3 i 10% opšte populacije, a podjednako je čest i kod muškaraca i kod žena. Zabrinutost za zdravlje takođe može biti simptom sveobuhvatnijeg anksioznog poremećaja, a podaci pokazuju da je, u proteklih nekoliko meseci, on u značajnom porastu.

Kako se zdravstvena anksioznost može prepoznati?

- Tražite dijagnozu na internetu onda kada se ne osećate dobro. Zaokupljeni ste mislima da ćete dobiti neku tešku bolest.
- Proveravate da li ima kvržice ili promene na telu ne samo redovno, već previše često, pa čak i više puta na dan.
- Svaki simptom tumačite kao potvrdu najgoreg mogućeg scenarija.
- Uvereni ste da ćete oboleti zbog genetskih predispozicija iako nalazi pokazuju da ne postoje realni razlozi za to.
- Izbegavate redovne lekarske kontrole zbog straha da će vam otkriti neku ozbiljnu bolest.
- Briga o zdravlju remeti druga područja vašeg života. Ne možete da spavate, nemate apetit, nedostaje vam koncentracija ili imate problem u komunikaciji sa drugim ljudima.

Dobra vest je da postoje mnogi načini da se zdravstvena anksioznost prevaziđe. Mnogi ljudi ustručavaju se da potraže stručnu pomoć, a to je zapravo najbolja stvar koju mogu uraditi. Istraživanja pokazuju da je kognitivno-bihevioralna terapija posebno efikasna, ali postoje i druge delotvorne metode.

Pronađite aktivnost koja će vam pomoći da budete smireni i relaksirani. To može biti joga, meditacija, trčanje ili šetnja prirodom. Ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama. Ako vaši simptomi nestanu onda kada se udaljite od računara, ugasite TV i idite na trening. Ne zaboravite da je za mentalno zdravlje važan dobar san, redovna fizička aktivnost, adekvatna hidratacija i ishrana, kao i povezanost sa drugim ljudima.

Izvor: Lepotaizdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com