2. decembar

1254 - Kralj Sicilije Manfred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.

1547 - Umro je španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez), koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522.

1804 - Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske.

1805 - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823 - Predsednik SAD Džejms Monro (James Monroe) objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.

1848 - Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef).

1852 - U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Ćarles Louis, Bonaparte).

1859 - Rođen je francuski slikar Žorž Sera (Georges Seurat), osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.

1859 - Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom (John Brown), što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).

1901 - Američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette) patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1942 - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem (Enrico) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950 - Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954 - Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju (Joseph McCarthy) zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971 - Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971 - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972 - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982 - Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), živeo je s tim srcem 112 dana.

1990 - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993 - U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar).

1994 - Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.

1998 - Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio je Krstića za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

2000 - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikari grafičar Milan Mića Popović.

2001 - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2003 - Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.

2004 - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey).

2004 - Umrla je Dejm Ališja (Dame Alicia) Markova, jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.