PRVO GOSTOVANJE U BEOGRADU: Jol Eum Son oduševila publiku na Kolarcu

Pijanistkinja iz Južne Koreje Jol Eum Son prvi put je sinoć gostovala u Beogradu na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine, i nakon punih sat vremena ozbiljnog programa vrhunskih klasičnih kompozitora, izlazila je tri puta na bis, uz ogromno oduševljenje publike.

U poznatom ciklusu "Kolarac – Tvoj svet muzike", umetnica je druga u nizu nove sezone, posle Nemanje Radulovića, koja se predstavlja publici istančanog ukusa čije je interesovanje vezano za istoriju klasične muzike i prati sve relevantne sadržaje u produkciji ove ustanove.

Naravno, koncert je održan pod strogim merama protiv pandemije, distanca u gledalištu, obavezne maske na lice, sala naravno ne sme biti puna, kapacitet je gotovo prepolovljen, i ne može se imati kompletan utisak uživanja u inače kvalitetnom izvođenju nadarene muzičarke.

Diplomac sa Univerziteta za muziku, pozorište i medije u Hanoveru, počela je koncert kompozicijom "Andante i varijacije f moll" Franca Jozefa Hajdna, tek kao uvod, prolog za ono što sledi, dakle prvo poglavlje od njih pet u planiranom programu.

Delo najznačajnijeg predstavnika epohe klasicizma i samoukog umetnika Hajdna nastavio se uz dalji repertoar kao sledeći čin – Petar Iljič Čajkovski: "Tema sa varijacijama F mol, op. 19".

Eum Son je izabrala jednog od najsvestranijih autora i izuzetno produktivnih za ono vreme 19. veka, koji je sa jednakim uspehom stvarao – 7 simfonija, 11 opera, 3 baleta, 5 svita, 3 klavirska koncerta, 1 violinski koncert, 11 uvertira, 4 kantate, 20 kompozicija za zbor, 3 gudačka kvarteta, niz seksteta i više od 100 pesama i klavirskih kompozicija.

Zanimljivo je da je umetnica dvostruka dobitnica druge nagrade na Međunarodnom takmičenju pijanista Čajkovski 2011, dakle bliska veza sa ruskim kompozitorom nije slučajna.

Nakon ta dva poglavlja i odvojene celine, sledi nimalo lak komad, a još manje jednostavan kompozitor – Sergej Rahmanjinov: "Varijacije na temu Korelija op. 42".

Najduža numera od svih ove večeri, veoma kompleksna, višeslojna, nijednog trenutka ne dozvoljava pijanistkinji da se opusti, a ni publici da tek tako luta pogledom po sali, već delo traži celog čoveka, potpunu posvećenost, predanost svim čulima, potreba da se bude uvučen.

Jasno je zašto je junak čuvenog filma "Sjaj", prema istinitoj priči, doživeo nervni slom kao sasvim mali, svirajući neprestano upravo Rahmanjinova, koji nije nimalo jednostavan autor ni za mnogo starije kolege, a za mlađi uzrast tek nije podesan.

Pošteno je Eum Son namučio ovaj ruski pijanista, najveći u 20. veku, tvorac četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela, Rapsodije na temu Paganinija.

Dramatičnih 15 minuta numere, gde je sve sadržano – prolog, zaplet, razrada, rasplet, epilog, do eksplozivne završnice, gde je bilo očigledno da je pijanistkinja pomalo iscrpljena ovim zahtevnim i izuzetnim pijanistom, pod snažnim uticajem Šopena, Lista i Čajkovskog.

Zvanični deo je bio predstavljen još kroz autora Šarla Valentina Alkana -12 Molskih etida op. 39 – "Le festin d’Esope" ("Ezopov praznik"), kao završna klavirska etida stvorena 1857. godine, dok je finale bio u ogledalu Nikolaja Kapustina – "Varijacije op. 41".

Neumorna dama je izlazila i tri puta na bis, svirajući laganije i poznatije kompozicije kao Bramsove "Mađarske igre", vidno zadovoljna što joj publika ne dozvoljava da tako brzo napusti pozornicu, i jasno je koliko su se ljubitelji vrhunske muzike uželeli ovako izvanrednih umetničkih događaja, i koliko je samoj muzičarki nedostajalo da deli energiju i uživanje sa publikom, tako daleko od svog doma.

Izvor: Tanjug
Foto: Goran Zlatković