Konferencija "Mediji u trouglu između pandemije, ekonomske krize i tehnoloških promena": Veću štetu pretrpele su dnevne novine od nedeljnika, ipak treba se prilagoditi svim platformama

Pomoćnica za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja, Slavica Trifunović, otvorila je međunarodnu konferenciju “Mediji u trouglu između pandemije, ekonomske krize i tehnoloških promena”, koju organizuje kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, USAID-om i Propulsion Fondom.

Pomoćnica za informisanje i medije je tom prilikom navela da je evidentno da mediji u celom svetu proteklih godina pokušavaju da se izbore sa novim ekonomskim prilikama i brzim tehnološkim promenama, istrovremeno nastojeći da profesionalno informišu građane.

“Sveobuhvatno, objektivno i pravovremeno izveštavanje u vreme zdravstvene krize predstavlja osnovu informisanja javnosti, a profesionalni rad medija je u takvim situacijama krucijalan. Međutim, pokazalo se da je u konvergentnom medijskom okruženju svuda u svetu došlo do niza negativnih pojava, poput širenja panike u javnosti, spekulacija, nepotpunog i neutemeljnog informisanja, naročito u okolnostima digitalnog okruženja koje omogućava brzo i neograničeno širenje dezinformacija. Zbog toga ne čudi što je aktuelna pandemija na globalnom nivou imala pozitivan uticaj na rast gledanosti televizije kao relevantnog izvora vesti u zemljama širom sveta”, istakla je Trifunović.

Direktor programa “Nova pismenost” Darko Soković je na otvaranju konferencije izjavio: “Tradicionalni mediji su u nezavidnom položaju, to potvrđuju i istraživanja koja je sprovela “Nova pismenost”, a koji govore da naši građani, štampi veruju dva odsto, kao glavnom mediju iz koga se informišu, a isto toliko i radiju, dok influenseri zavređuju čak četiri odsto poverenja”. Soković je dodao i to da ovakvi podaci utiču na izbor biznis modela, bilo da se radi o medijima ili drugim sferama poslovanja.

Ambasador Republike Hrvatske Nj.E. Hidajet Biščević je naveo na otvaranju: “U ova strašna vremena, a čini mi se da će razmere ove pandemijske strahote moći odmeriti tek buduće generacije, rekao bih da upravo u tom bermudskom trouglu pandemije, medija i tehnološkog razvitka, traje jedna od najvećih, možda i najdramatičnijih promena u karakteru medijskog sveta. Ta promena ne traje odvojeno od dubokih promena u samoj prirodi savremenog sveta, kao i promena dominantnih političkih, kulturoloških i vrednosnih normi”.

Na otvaranju konferecnije govorili su i predsednik FIPP (Federation of Periodical Press) James Hewes, predsednik Burda International Alfred Heintze, direktor uredništva, International Department HOLA! HELLO! Isabelle de Courson i predsednik Worldwide Media (tbc) Deepek Lamba.

O negativnim posledicama pandemije na ekonomski opstanak medija, aktuelnom stanju u štampanim medijima, kao i o tome kako su se televizijske stanice prilagodile povećanoj potrebi za informacijama samo su neke od tema o kojima će razgovarati eminentni govornici iz sveta medija.

Na prvom panelu “The Paper” o aktuelnom stanju u štampi, govorili su direktor nedeljnika “Vreme” Steva Ristić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika “NIN” Milan Ćulibrk, generalni direktor kompanije “Novosti” Nedeljko Krsmanović, pomoćnica glavnog i odgovornog urednika “Pobjede” Jadranka Rabrenović i glavni urednik “Jutarnjeg lista” Goran Ogurlić.

Panelisti su se usaglasili da su veće štete pretrpele dnevne novine od nedeljnika, dok su urednici nedeljnika istakli da je prodaja njihovih časopisa porasla, kako zbog zatvaranja ljudi u kuće, tako i zbog potrebe za relevantnim informacijama. Takođe, pojedini nedeljnici su kao meru preduzeli štampanje manjeg broja strana i izdanja.

Urednik nedeljnika “Vreme” Stevan Ristić, naveo je: “Naš problem je što aerodromi rade u smanjenom kapacitetu, a mi na aerodrom šaljemo oko 10-15 odsto svog tiraža, te smo smanjili i broj strana, kao i broj štampanih izdanja”.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika “NIN” Milan Ćulibrk, je naveo da su oni tokom pandemije odlučili da građanima ponude i druge teme, a ne samo informacije o virusu, dodavši da bi pandemijska kriza na duži rok mogla biti veliki problem.

Kada je u pitanju tržište štampanih izdanja, generalni direktor kompanije “Novosti” Nedeljko Krsmanović je naveo da je to tržište u poslednjih osam godina u velikom padu koji se kreće između devet i 14 odsto godišnje, istaknuvši da kod njih tiraž jedino održavaju specifična izdanja koja nemaju druge novinske kuće.

Pomoćnica glavnog i odgovornog urednika “Pobjede”, Jadranka Rabrenović je navela da je početkom godine tiraža opao, ali da su događaji poput izbora i promene vlasti u Crnoj Gori uticali na porast broja štampanih izdanja.

Glavni urednik “Jutarnjeg lista” Goran Ogurlić je naveo da je na dan kada se dogodio zemljotres u Zagrebu, štampano izdanje nije dospelo do prodajnih mesta, ali da je na sajtu ostvareno oko četiri miliona poseta, što se slično dešavalo i tokom pandemije. “Iz ovoga smo naučili, da moramo funkcionisati na svim platformama, i na svakoj isporučivati kvalitetne informacije”.

Celu konferenciju možete pratiti OVDE.