Tamo gde počinje život

Ako vam više nije zanimljivo da po ko zna koji put gledate Žan Mark Bara u „Velikom plavetnilu“, Beograd i ove zime nudi mogućnost da uživate u lepoti podvodnog sveta, da mnogo naučite, a da se i ne pokvasite!

''Međunarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu osnovan je s ciljem da se što većem broju ljudi pruži prilika da upoznaju svet ispod površine vode, a u isto vreme predstavlja i sastajalište filmskih autora, podvodnih fotografa, ronilaca, ekologa, stručnjaka i laika, dece i odraslih... ljubitelja reka, jezera, mora i okeana iz celog sveta'' kaže Miodrag Đuknić, predsednik festivala.

Iako su mišljenja o ovoj manifestaciji, kao i o mnogim drugim, prilično različita, ipak se svi slažu – festival ima velikog značaja i za ronioce i za one koji to nisu, o čemu govori i posećenost projekcija.

''Intresovanje publike iz Beograda, a i iz cele Srbije je izuzetno. Svi gosti dosadašnjih festivala bili su impresionirani našom publikom. Nijedan festival ovog tipa nema toliko brojnu, uglavnom mladu i obaveštenu publiku'' , konstatuje Milorad Đuknić.

Goran Jeremić, instruktor u ronilačkom klubu “Diver”, kaže da na festival ide svake godine i da mu se dosta filmova dopada, ali i da je možda vremenom pomalo devalvirao. ''Po mom mišljenju trebalo bi ubaciti više filmova sa tehničkim ronjenjem, to je atraktivno i samim tim bi se dopalo publici.''

“Neka vode uvek budu čiste”
(old_image)
Moto ovogodišnjeg, XI festivala je ''Neka vode uvek budu čiste'', a biće prikazana najnovija ostvarenja svetske podvodne filmske produkcije, podvodne fotografije, izložbe studentskih i umetničkih radova, stručna predavanja, prezentacije, susreti sa autorima. Za razliku od prethodnih godina, kada je glavno sastajalište ljubitelja ronjenja bilo u Domu omladine, ove zime projekcije su u Centru ''Sava'' od 14. do 19. decembra, a festival se nastavlja još tri dana projekcijama u Kinoteci.

''Ovogodišnji Festival, pored vrlo aktuelnog programa, obeležiće i svetska premijera kratkog filma 'Beyond the blue', a imaćemo i filmove šestoro autora iz Srbije'' kaže gdin Đuknić i dodaje da je ove godine Međunarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu dobio veliko priznanje od strane programa UN za zaštitu životne sredine kao jedan od najznačajnijih evropskih filmskih Festivala koji promovišu zaštitu voda.

Podvodna magija

Iako je naša vrsta odavno prihvatila kopno kao svoje prirodno stanište, magija podvodnog sveta ostavlja nas bez daha. Ako izuzmemo značaj prirodnih resursa koje vekovima iskorišćavamo, oduševljenje jednim potpuno drugačijim svetom i mir svojstven samo podvodnom svetu, glavni su razlozi što čovek čini sve što je u njegovoj moći da svoje telo prilagodi vodi.

Ronjenje na dah dugo je služilo svrsi, ali za duži boravak u vodi tek je 19. vek doneo kakvo-takvo rešenje: iako su ronioci crevima bili vezani za površinu, pomoću aparata koji rade na principu apsorbovanja ugljen-monoksida, mogli su više sati da budu pod vodom na dubini, ČAK, i do 10 metara.Tridesetih godina prošlog veka francuski naučnici patentirali su boce za autonomno disanje, ali ih tek četrdesetih Žak Kusto i Emil Ganjan unapređuju, tako da ronioci mogu duže da ostanu pod vodom i na većim dubinama. Do danas, iako su se aparati i oprema znatno usavršili, princip rada je isti. Američke vojne službe su za vreme II svetskog rata dale ime ronjenju sa bocom, koje se i danas koristi: Scuba Diving (Self Contained Underwater Breathing Apparatus).

Odakle da počnete?

(old_image)Kada dođe vreme letnjih odmora, sanjamo neka daleka, topla mora i opuštanje u vodi. Mnogi turistički centri u svojoj ponudi imaju i ronjenje kao vid zabave, te možete, relativno jevtino, da zavirite u potpuno drugačiji svet i da s letovanja ponesete i neku ''podvodnu uspomenu''. Ali ako želite ''ozbiljnije'' da se upustite u avanturu zvanu ronjenje i ako želite spremni da dočekate leto, onda je vreme da počnete upravo – sada! Dajte sebi vremena da savladate tehniku, opustite se dovoljno u vodi i dobijete ''papir'' koji će vam omogućiti da narednog leta zaronite u ''Veliko plavetnilo''...

Da biste ronili s opremom potrebno je da imate položen kurs po CMAS ili PADI sistemu. S ronjenjem se može početi već sa 12 ili 14 godina (zavisno od toga koja je ronilačka asocijacija u pitanju), te je samo potrebno odabrati klub. U Beogradu ih ima dovoljno, i svi nude slične ili iste uslove i mogućnosti, pa je verovatno najbolje da izaberete onaj koji vam je najbliži. Minimum za početnički kurs R1 je osam sati u bazenu.

''Paralelno se sluša teorija. Sve je individualno - neko lakše i brže savlada kurs a neko malo sporije. Kod nas u klubu ne postoji vremenski ograničavajući faktor, jer radimo kvalitetan vid obuke, čovek na čoveka, odnosno, instuktor po kandidatu i radimo koliko god je potrebno'' , kaže Goran Jeremić, instruktor u ronilačkom klubu ''Diver'' sa Vračara.

Bilo da ronite sami ili ste rešili da završite kurs, bez maske i peraja ne ide. ''Ostala oprema se dobija u klubu'' kaže Goran Jeremić, a ako ste rešili da kupujete, mnogo je jevtinija u inostranstvu nego ovde.

Klub daje skripta za polaganje početničkog kursa, ali ko hoće dalje I dublje moraće da se potrudi - časopisa i knjiga o ronjenju na srpskom jeziku, nema dovoljno, kažu iskusni ronioci. ''Kod nas je jako slab izbor literature, pa kako se ko snađe. Nađemo u inostranstvu nešto što nas interesuje i to prevodimo. Naravno tu je i internet.

Destinacije

Srbija verovatno ne deluje kao inspirativno područje kada je ronjenje u pitanju. Na raspolaganju je samo nekoliko jezera. Beogradski klubovi dosta zarona prave na Adi ciganliji. Najdostupnija ’’morska destinacija’’ svakako je Jadran.

U Crnoj Gori, najpopularnije lokacije su Žanjice i Jaz, gde se svakog leta sjate ronioci iz većine srpskih klubova. Koliko ćete daleko otići, to zavisi samo od vas... „Gde god je prilika“ smatra Goran Jeremić.

Većina ronilaca koji su imali prilike da obiđu svet, kažu da je najlepše Crveno more. Ovaj zaliv na severu Indijskog okeana i nije toliko daleko, a nudi podvodni svet u njegovom najboljem izdanju...

Šta dalje?

(old_image)Mogućnosti koje vam se pružaju nakon što jednom „zaronite“ idu mnogo dalje od rekreativnog ronjenja. Goran Jeremić podseća da je primena ronjenja široka. „Kako u sportskom ronjenju, tako u komercilalnom, odnosno podvodnim radovima, u vojnom ronjenju...“

Postoji nekoliko poddisciplina u scuba diving-u. „Wreck diving“ je ronjenje na lokacijama na kojima se nalaze potopljeni brodovi ili neki drugi objekti, „cave diving“ je ronjenje u podvodnim pećinama, a „ice diving“ispod leda. Kada „scuba diving“ izađe iz okvira rekreativnog ronjenja postaje „technical diving“ (tehničko ronjenje) ili ronjenje pod posebnim uslovima i s posebnom opremom.

Dalje usavršavanje možete započeti u svom matičnom klubu. „U ’Diver’-u se vrši i obuka za sve više kategorije, s tim što je za R1 obuka u bazenu, a za više kategorije u otvorenoj vodi“, kaže Goran Jeremić.

Nije sve tako plavo

(old_image)Zahvaljujući popularizaciji, iz sportskih i turističkih razloga i povećanom potrebom za profesionalnim roniocima, sve je više ljudi koji se bave ronjenjem.Udruženja i klubova je sve više, oprema dostupnija, modernija i bezbednija, ali ne treba smetnuti s uma da u morskim, jezerskim ili rečnim dubinama vladaju potpuno drugi zakoni fizike. „Ti uslovi nisu svojstveni fiziologiji čoveka i mogu imati ozbiljne posledice na ljudski organizam“ mišljenje je dr Zlatka Bokuna, hirurga, zaposlenog u Zavodu za hiperbaričnu medicinu.

„Počevši od povećanog pritiska, otežanih pokreta i vidljivosti, prostorne orijentacije, hladnoće, otežanog disanja (ili potpuno bez disanja, ako se roni na dah), negostoljubivog ambijenta prepunog raznih opasnih i otrovnih stvorenja, stena, olupina, drugačijeg prenošenja zvuka – sve ovo utiče na ljudski organizam menjajući njegovo normalno funkcionisanje“.

Većina ronilaca zna da u ronjenju nema rizika ukoliko se pridržavate svih pravila. Dr Bokun podseća da navedene okolnosti mogu predstavljati rizik i opasnost po zdravlje ako su udruženi sa određenim medicinskim stanjem ronioca. „Podvodna sredina može biti okidač da se pokažu ili pogoršaju neki zdravstveni poremećaji, što može biti kobno po ronioca.“

Pored fizičke sposobnosti za ronjenje, da bi se komplikacije svele na najmanju moguću meru bitna je dobra priprema i dobar plan ronjenja. Ronilac nikad ne sme da roni sam ili bez podrške tima. Mora da ima dobar i detaljan plan zarona i izrona, uz obezbeđenu medicinsku pomoć i brz transport do najbližeg osposobljenog medicinskog centra, ukoliko to bude potrebno..

Oprema mora biti ispravna i proverena. „Ronjenje dovodi čoveka u njemu neprirodan i nesvojstven ambijent. Rizici su brojni: povređivanje, ubodi ili ujedi opasnih ili otrovnih životinja, barotraume - (povrede telesnih šupljina ispunjenih vazduhom poput bubne opne, srednjeg uva, sinusa, pluća, čak i plombiranih zuba sa zaostalim vazdušnim džepovima ), tzv. „podvodno pijanstvo“ zbog otrovnog delovanja azota iz vazduha na velikim dubinama, gubitak telesne toplote, dezorijentisanost, panika, gubitak svesti, dekompresiona ( kesonska ) bolest, utopljenje i smrt.“ kaže dr Bokun i dodaje da je jedno od najopasnijih stanja koje može nastati kao posledica ronjenja dekompresiona bolest.

„Može početi banalno, otežanim disanjem, ukočenošću, bolom u mišićima da bi se vrlo brzo razvila u paralizu, gubitak svesti, komu pa i smrt. Oboleli bez adekvatne nege često ostaju invalidi. Njen uzrok su sitni mehurići azota u krvi koji mogu zapušiti krvne sudove bilo gde u organizmu. Ovo stanje se leči velikim količinama tečnosti, kiseonika i stavljanjem ronioca u posebnu prostoriju - „barokomoru“ u kojoj se simuliraju podvodni uslovi i omogućava kontrolisano rastvaranje mehurića gasova u krvi.“

(old_image)Zdravstveni kriterijumi za profesionalne ronioce su zbog specifičnih zahteva posla veoma strogi. Najmanje jednom godišnje oni prolaze specijalističke preglede, po potrebi i češće, da bi dobili dozvolu za rad. „Naravno, za rekreativne i sportske ronioce kojih je sve više, različitih godišta, profesija i zdravstvenog stanja ne važe isti kriterijumi, ali treba biti oprezan u proceni njihove sposobnosti za ronjenje“ podseća dr Bokun.

''Ronjenje se mora doživeti. Onda spoznaš svu njegovu draž i čari. Nema svrhe to objašnjavati, ne postoje tako slikovite reči...'' misli Goran Jeremić.

Možda je krajnje vreme da proverite... Volite i poštujte prirodu i ona će vam biti prijatelj... Upoznajte podvodni svet i on će vam dozvoliti da nesmetano uživate u njegovim čarima... Zaronite u plavo...

Ljiljana Zdravković