Čije vino najjače udara
Najbolja vina iz 12 zemalja, 300 različitih vrsta, od čega je 150 prvi put predstavljeno srpskoj publici, 50 sorti iz raznih svetskih regiona, i sve to izloženo u hotelu "Hajat", a svim ljubiteljima i poznavaocima ovog pića dostupno za 800 dinara, koliko se plaćala kotizacija. Za taj novac dobijali ste čašu i neograničenu degustaciju, pa ko izdrži da više proba...
Posetioci su mogli da popiju vina velikih domaćih proizvođača kao što su "Vršački vinogradi", "Rubin" i "Navip", ali i vrhunska francuska i italijanska vina. Za svoje mesto u dvorani kvalitetom su se izborili i domaći privatni podrumi. Vlasnik podruma "Jelić" iz Valjeva rekao nam je da se njihova vina čuvaju i zru u podrumu koji je, u stvari, prirodna pećina. Za neka od njih dobio je nagrade u Novom Sadu, ali i na sajmovima u Beču i Parizu.
Pored izložbe i degustacije, paralelno su se odvijala i predavanja, radionice i specijalne degustacije. Direktor američke škole somelijera Darko Ninković držao je predavanja o slaganju vina i hrane. Bilo je degustacije penušavih vina "na slepo", sira i vina, slatkih i pojačanih vina.
Kako nam je Ninković objasnio, uobičajeno pravilo slaganja vina i hrane je da se bela vina slažu s ribom i piletinom, a crvena s mesom. Međutim, kako se hrana trenutno smatra jednako kompleksnom kao i vino, mogućnosti dobrih kombinacija su beskonačne.
Većina eksperata za vino saglasna je da su kvalitetne čaše veoma bitne, a najbolje se prave od kristala. Osim materijala, veličine, proporcije, veoma bitnu ulogu igraju oblik i boja. Za desertna vina se koriste veoma male vinske čaše, srednje ili male za bela, a velike za crna vina. Drška treba da bude dovoljno dugačka da šaka ne mora suviše da se približava delu čaše gde se nalazi vino, jer telesna temperatura može negativno utiče na njega.
Aleksandra Galić