PROMENITE NAVIKE: Istrenirajte organizam da lakše podnosi hladnoću

Subjektivni osećaj hladnoće zavisi od više faktora, ali organizam je moguće istrenirati da bude otporniji na hladan vazduh.

Neki ljudi ne podnose hladnoću i pripadaju onima koji zimi prigrle radijator kao da im je najbolji prijatelj. Međutim, šta ako grejanje prostorije nije adekvatno, pa vas hladnoća natera da dohvatite dugačak šal i ogrnete se četiri puta tako da vam samo nos i oči vire, a i dalje osećate hladnoću? Šta ako ste na poslu i vi jedini uvek nosite više slojeva odeće, dok vaše kolege uživaju u majicama?

Naravno, nešto niža temperatura vazduha ne predstavlja pretnju kada je održavanje telesne temperature od oko 36,5 stepeni u pitanju.

Sedamdesetih godina prošlog veka znatno manje ljudi je imalo centralno grejanje, a prosečna temperatura u domovima zimi je iznosila svega 12 stepeni. Da li je moguće da se osećate prijatno na ovoj temperaturi? Da li možemo da istreniramo sebe da postanemo otporniji na hladnoću?

Prema mišljenju Kristofera Minsona, profesora fiziologije na Univerzitetu u Oregonu, postoji nada da je ovo moguće.

- Apsolutno, ljudi se mogu prilagoditi nižim temperaturama. Ljudi su postali i previše termostatički. Iz našeg savršeno ugrejanog ili klimatizovanog doma, odlazimo do naših savršeno ugrejanih ili klimatizovanih automobila, kojima se vozimo do naših savršeno ugrejanih ili klimatizovanih kancelarija. To nije zdravo jer tako ne treniramo našu sposobnost da zadržavamo toplotu i naša percepcija prihvatljive temperature postaje neprirodno uska - kaže Kristofer Minson.

Naš metabolizam je taj koji nas održava toplim, odnosno količina energije koju proizvodimo. Postoje, međutim, fiziološke razlike, neki ljudi moraju da rade više nego drugi da bi održali svoju telesnu temperaturu.

Muškarci imaju veću mišićnu masu od žena i to im pomaže da ostanu topliji jer više mišića znači i povećan bazni metabolizam, odnosno sposobnost sagorevanja energije iz hrane. Upravo ovo može da bude razlog za česte rasprave između muškaraca i žena oko savršene temperature u stanu ili kancelariji.

Kako sebe istrenirati?

Uvek, naravno, postoje izuzeci i drugi razlozi zašto je nekim ljudima hladnije u odnosu na druge. Starost je važan faktor jer što smo stariji, to je i naš metabolizam sporiji.

- Svi imamo termo receptore. Kroz kožu, mišiće, organe i tkiva, oni prenose informacije sve do hipotalamusa, u kojem je smešten središnji regulator temperature. Čak i ako je temperatura krvi u 36,5 stepeni, signali koji stižu s receptora i koji nagoveštavaju nižu temperaturu, shvataju se kao pretnja za telo. To pokreće vazokonstrikciju u koži, odnosno sužavanje krvnih sudova usled kog dolazi do povećanje krvnog pritiska, usporavanja krvotoka i opadanja telesne temperature, kako bi se smanjilo emitovanje toplote iz krvi ka spolja. Kao reakciju na ovo osećamo hladnoću, ruke pribijamo uz telo i oblačimo dodatnu garderobu.

Međutim, moguće je istrenirati organizam da manje oseća hladnoću. I sam profesor Kristofer Minson na sebi je sproveo eksperiment.

- Došla je zima i ja sam se, logično, opremio odgovarajućom toplom jaknom. Odlazeći na posao svakog dana, viđao sam ljude koji idu u majicama i odlučio sam da i sam to probam. Prvih nekoliko dana bilo je zaista hladno, ali za manje od sedam dana postalo je lakše, a nakon nekoliko nedelja mogao sam da vozim s potpuno izloženim rukama hladnoći i da mi ne bude hladno.

Minson je i ljubitelj tuširanja hladnijom vodom. Počeo je tako što se tuširao hladnom vodom 15 sekundi, pa se taj interval povećao na 30 sekundi i tako se nastavio sve dok nije došao do stanja da može da izdrži i sat vremena.

U početku je bilo vrlo teško, ali se telo prilagodilo. Nakon mesec-dva, počeo je da oseća da mu je manje hladno kada se nađe na hladnom vazduhu.

Ovaj efekat uglavnom se svodi na prilagođavanje naše percepcije za opasnost usled hladnoće.

- Termoreceptori u vašoj koži počeće da govore vašem mozgu da ta temperatura ne predstavlja pretnju - otkriva Minson.

Druga korist je što izlaganje nižim temperaturama trenira telo da se efikasnije hrani, ubrza metabolizam i podiže kvalitet vazokonstrikcije. Očigledan razlog za osećaj hladnoće je i sedenje na poslu satima, dok pomeramo samo prste i oči. Samo 40 minuta vežbanja pre višesatnog sedenja moglo bi da zagreje organizam za sledeća dva sata.

Ishrana takođe povećava brzinu metabolizma na nekoliko sati kako bi se poboljšala probava. Neke namirnice, međutim, imaju više termičkih efekata od drugih. Masti i proteini posebno će stvoriti više toplote, za razliku od jednostavnih ugljenih hidrata koji se lako vare i brzo dospevaju u krvotok.

Vrsta garderobe odnosno materijali od kojih je sačinjena takođe mogu da utiču na osećaj toplote. Nošenje prirodnih materijala pomaže da se iz kože odstrani voda koja je jedan od glavnih uzbunjivača naših receptora.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com