“Dvorci Srbije – zaštita kulturne baštine“ - Građani Srbije najpre moraju biti svesni svog kulturnog nasleđa, da bismo ga prezentovali svetu

U cilju zaštite svih blaga koja nam je istorija ostavila u nasleđe Ministarstvo za kulturu i informisanje u saradnji sa kompanijom “Color Media Communications” organizovalo je konferenciju posvećenu očuvanju kulturne baštine pod nazivom „Dvorci Srbije – zaštita kulturne baštine“ u virtuelnom formatu.

Na otvaranju konferencije pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministartvu kulture i informisanja Danijela Vanušić navela je da prema poslednjem preseku u Srbiji ima 116 spomeničkih zdanja, od kojih je tri četvrtine u vlasništvu države.

“Dve trećine od ukupnog broja objekata nalaze se u dobrom, dok je jedna trećina u lošem ili veoma lošem stanju. Najbolju brigu uživaju spomenici koji imaju opredeljenu, odgovarajuću institucionalnu namenu, što podrazumeva sredstva za redovno tekuće održavanje”.

Vanušić je navela da će nakon sistematske analize postojećeg stanja Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokrenuti inicijativu za održivo upravljanje dvorcima kao kulturnim dobrima, putem razvoja njihovih turističko – ekonomskih potencijala.

Ataše za kulturu Francuske ambasade u Srbiji Katrin Fodri je izjavila da Ministarstvo kulture Francuske podržava institucije koje rade i upravljaju očuvanjem i promocijiom lokaliteta kako bi povećalo atraktivnost.

“Jedna od ovih institucija može biti relevantna za saradnju Francuske i Srbije, a zove se “Center des Monuments Nationaux”. Ova značajna institucija ima tri bitne misije – očuvati, restaurirati i održavati spomenike i kolekcije koje su pod njenom odgovornošću”, istakla je Fodri.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević naveo je da je budžet Sekretarijata ove godine veći za 66 odsto, što svakako otvara nove mogućnosti.

“Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisaće konkurse koji će se odnositi na razvoj turističkih potencijala, a svakako jedan od potencijala jeste da utičemo na rekonstrukciju i izgradnju svih turističkih objekata, tu se svakako mogu uvrstiti i dvorci”, naveo je Ivanišević.

Direktorka Turističke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović izjavila je da se u Vojvodini nalaze četiri dvorca koja su proglašena za dobra od izuzetnog značaja, zatim 21 koji su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja, tri koja su značajna kulturna dobra i preko 20 koji su samo evidentirana kulturna dobra.

“Brojne su mogućnosti, a na nama je turističkim poslanicima da ispričamo priču, odnosno da ih promovišemo”, naglasila je Pavlović.

Generalna sekretarka Europe Nostre Sneška Quaedvlieg Mihajlović navela je da je misija Evropa Nostre da kao civilno društvo objedinjuje građane, pojedince, organizacije koji su aktivisti za kulturnu baštinu i koji pokreću kampanje da se ona sačuva.

Savetnica za promociju kulturno-istorijskog nasleđa, puteva kulture i kulturnog turizma iz Turističke organizacije Srbije (TOS) Smiljana Novičić je istakla da je bitno da naši građani pre svega budu svesni kulturnog bogatstva koje je oko njih, da bi na adekvatan način TOS, a i oni samo mogli da ga prezentuju svetu.

Na temu “Dvorci - prošlost i budućnost” arhitekta - konzervator viši stručni saradnik iz Pokrajinskog zavod za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović navela je da najpre treba napraviti popisne liste koje obuhvataju status, vlasništvo, stanje i namenu dvoraca. To je ono na čemu radna grupa Ministarstva kulture i informisanja upravo sada radi. Nakon toga treba uraditi listu prioriteta na osnovu kriterijuma, a zatim utvrditi vrednosti i kvalitete okoline.

“Nakon navedenih koraka sve objekte koje evidentiramo i proglasimo za spomenike kulture treba utvrditi u jedinstvenoj bazi koja bi bila interkativna i dostupna svim državnim institucijama, turističkim i nevladinim organizacijama, naučnicima i ostaloj javnosti”, naglasila je Filipović.

O dvorcima i letnjikovcima Vojvodine govorila je istoričarka umetnosti Branka Kulić, koja je između ostalog navela da je namena jedan od velikih problema i pitanja da li će se pogoditi, kao i da li će se naći pravi korisnik.

Na temu “Vila Zlatni breg u Smederevu: od kraljevskog dvora do reprezentativnog - objekta Vlade Republike Srbije” govorila je istoričarka umetnosti – muzejski savetnik Snežana Cvetković. Ona je navela da je Vila Zlatni breg posmatrano iz sadašnje pozicije teško spojiva sa onim što je ona bila od svog osnivanja sredinom 19. veka. Vila predstavlja letnji dvor srpske dinastije Obrenović i jedan je od retkih sačuvanih svedočanstava razvoja dvorske kulture u modernoj Srbiji.

Viši kustos iz Vrnjačke Banje Jelena Borović Dimić govorila je o rezidencijama i vilama u Vrnjačkoj Banji, ona je tokom predavanja navela da su tipovi objekata u Vrnjačkoj Banji eklektički, različitih stilova, i javljaju se kao neoklasicistički, secesijski, balkanski, “banjski stil” i stil moderne.

Srđan Kovačević suvlasnik Kastela Schulhoff je naveo da je kaštel bio sav zarastao, bez prozora, niti bilo čega drugog, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Subotici rađeno je na njemu i dovedeno je u primereno stanje. Mnogo se radilo na njemu, te kaštel, danas, nastavlja da živi.

Profesor dr Hivzo Gološ istoričar u Istorijskom arhivu Ras, naveo je da je Novi Pazar grad muzej i predstavlja kulturnu riznicu Srbije.

Celokupan snimak konferencije možete pogledati na linku: