Vetrenjače, uslovi i šanse

BEČ, 10. april 2011. (FoNet) - Srbija ima mogućnost da 10 odsto godišnje proizvedene struje dobije iz vetra, ali investitori zatevaju da država donese zakonske propise koji bi im osigurali ulaganja i najavljuju da bi, u tom slučaju, prve domaće farme vetrenjača za dve godine mogle da počnu da rade.

Četiri strane kompanije, udružene u Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA), planiraju da u prvoj fazi izgradnje ulože 700 miliona evra u podizanje vetroparkova u Srbiji, snage 400 megavata.

Da bi to ostvarili, investitori očekuju da novi Zakon o energetici, koji bi trebalo da bude usvojen do leta, investitorima garantuje da će imati pravo na povlašćenu, feed in, tarifu u trenutku kada podižu kredit za finansiranje projekata, a ne tek kada izgrade vetropark.

Investitori traže da Zakon o energetici predvidi ugovor o otkupu električne energije sa Elektroprivredom Srbije (EPS).

Takvim ugovorom bilo bi osigurano da EPS od njih otkupi svu proizvedenu struju po povlašćenoj ceni u prvih 12 godina, koliko traje zagarantovana feed in tarifa.

Trenutno važeći propisi u Srbiji predviđaju da se taj ugovor potpisuje tek po izgradnji vetroparkova, što investitorima otežava dobijanje kredita kod banaka.

Otkupna cena struje, kroz feed in tarife za individualne proizvođače, služi kao podsticaj države za veće korišćenje obnovljivih izvora energije, time što se energetske kompanije obavezuju da kupuju tako proizvedenu struju.

"Očekujemo da nadležno ministarstvo i zakonopisac usvoje amandmane asocijacije investitora u energiju vetra", izjavila je portparol SEWEA Maja Turković novinarima srpskih medija, prilikom posete vetroparku Bruk u blizini Beča.

Tako ćemo dobiti "pravni okvir da naše investicije budu ostvarive i da u Srbiji dobijemo prve megavate struje iz vetra", objasnila je Turković.

Ona je napomenula da investitori traže da Vlada uredbom uvtrdi uslove otkupa električne energije iz vetra.

Sve četiri kompanije, koje žele da grade vetroparkove u Srbiji, Energowind, Energogreen MK Fintel Wind, Vetropark Inđija-Kelag i Continental Wind Partners već su pred dobijanjem lokacijske dozvole za gradnju.

Vetroparkovi su planirani na području Inđije, Kovina, Čibuka, Plandišta i Vršca, gde bi bilo otvoreno između 200 i 300 novih radnih mesta.

Dobijanje dozvole za gradnju je "kritičan trenutak kada mora da se obezbedi pravna sigurnost, jer su dalje investicije ogromne", predočila je Turković.

Da bismo produžili ka građevinskoj dozvoli i počeli radove, objasnila je ona, neophodan je zakonski okvir.

Ako bismo to dobili, za dve godine bismo imali prvi veliki vetropark u Srbiji, snage više od 100 megavata, najavila je Turković.

"Srbija će do kraja godine od EU dobiti direktivu za obnovljive izvore energije", rekla je Turković, ističući da jedino vetroparkovi mogu da povećaju učešće obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije.

Sva biomasa, solarne, geotermalne i ostale tehmnologije da se skupe, ne mogu značajnije da povećaju taj udeo, ocenila je Turković.

Još jedan uslov koji kompanije moraju da obezbede pre izgradnje vetroparkova je zaštita ptica i kompletnog živog sveta na prostorima gde će se podići vetrenjače, precizirala je Turković.

Austrija je jedna od vodećih zemalja Evrope, koja je značajno iskoristila energetski potencijal vetra. U svetu je rangirana kao 17. najveći proizvođač energije iz vetra, čime je smanjena njena zavisnost od uvoza energenata.

Najviše vetroparkova nalazi se u istočnom delu Austrije, u okolini Beča. Vetropark Bruk, oko 50 kilometara od Beča, sagrađen je 2000. godine od samodoprinosa 40 meštana.

Prema rečima člana Asocijacije Energoparka Bruk, Godfrida Pšila, pet vetroturbina, ukupne snage devet megavata, snabdeva strujom gradić Bruk sa oko 8.000 stanovnika.

Na jednoj od veternjača, visine 65 metara napravljen je vidikovac, koji služi kao turistička atrakcija.

Novinari iz Srbije obišli su i obližnji vetropark Berg, sa 10 vetroturbina, snage 20 megavata.

"U Srbiji vidimo veoma dobar potencijal za razvoj industrije vetra i razvoj vetro parkova", izjavio je menadžer prodaje u kompaniji Vestas, koja se bavi proizvodnjom vetroturbina Štefan Iles Maior.

On je istakao da je ta firma već uspostavila saradnju sa potencijalnim investitorima srpskog udruženja SEWEA.

"Tu smo da podržimo inicijativu za prve vetroparkove u Srbiji, jer vidimo mogućnost za razvoj", istakao je Maior.

Direktor prodaje u kompaniji Vestas za Srbiju Karl Hajnc Fartdla predočio je da je, uz podizanje vetroparkova, uloga te kompanije u održavanju vetroturbina.

Direktor kompanije Rajfajzen enerdži end envajarment Ronald Lauš je takođe napomenuo da je za investicije u industriju energije vetra neophodan stabilan politički i zakonski okvir.

"To je neophodno da bi se investitorima na duži rok omogućilo održivo poslovanje, što podrazumeva povlašćene tarife i podršku, kao preduslov biznisu, uz podršku vlade i lokalnih vlasti", rekao je Lauš.

On je poručio da nuklearna katastrofa u Japanu opominje na veću političku opreznost i sluh za investicije u zelenu energiju i obnovljive izvore, naročito vladama, da preispitaju energetske strategije.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.