PANDEMIJA KORONAVIRUSA USKRAĆUJE ISKAZIVANJE VAŽNIH EMOCIJA: Koliko nam nedostaje zagrljaj?

Nekada su se pisala pisma, zatim je usledilo doba SMS poruka i elektronske pošte, da bi danas video poziv postao nezamenljiv. Iako je reč o praktičnom vidu komunikacije koji je vremenom usavršen, nakon godinu dana pandemije, jasno je da on ne može da zameni bliskost u vidu zagrljaja. Pitanje je koliko se sećamo kako istinski dodir zapravo izgleda i koliko je važan. Nažalost, on je najviše propatio u eri izbegavanja rukovanja i pozdravljanja sa bliskim ljudima. Sam zagrljaj veoma je važan, jer se bez upotrebe reči mogu iskazati kako ljubav i zahvalnost, tako i nostalgija i strah.

Pored svega ovoga, treba istaći i zdravstvene blagodeti koje ovaj gest donosi. Ukoliko je iskren, zagrljaj podstiče lučenje oksitocina, koji dalje smanjuje nivo stresa, ali i podiže nivo poverenja i osećaja pripadnosti. Nimalo neobično, spomenuti hormon naziva se hormon zagrljaja. Ovde ćemo spomenuti i ulogu mirisa, koji je neizostavni deo izražavanja bliskosti, a sve je ređe prisutan zbog maski. U redovnim okolnostima, grljenje budi ponekad uspavane emocije, te pruža oslonac i želju za intimnošću.

Ponovo se vraćamo u realnost, koja nam nudi zamenu u vidu video poziva i sastanaka, ali mahom ostajemo uskraćeni za suštinu i duboko potiskujemo emocije i frustracije. Pritom, ukoliko govorimo o poslu, u glavi imamo prisutan strah da će se tokom uključenja desiti nešto neplanirano, na šta nećemo moći da utičemo. O nemogućnosti uspostavljanja kontakta pogledom bi bilo uzalud trošiti reči.

Ipak, potrudićemo se da tekst završimo u pozitivnom tonu, nekim korisnim savetima. Umesto grupnog poziva, delotvorniji je razgovor jedan na jedan, i to običan, ne video. Razlog je jednostavan, a glasi da vam je fokus na osobi na drugom kraju žice, a ne na izgledu ili urednosti prostora. Za romantike imamo predlog da pišu pisma i uživaju u slatkom iščekivanju odgovora, koji donekle može nadomestiti manjak zagrljaja.

Izvor: City Magazine
Foto: Ilustracija/Pexels.com