"Kako do subvencija u poljoprivredi": U toku jedne godine isplati se oko 150 hiljada različitih zahteva

Poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji danas je dostupan širok dijapazon mogućnosti za podizanje tehničko-tehnološke osnove, odnosno unapređenje konkurentnosti proizvodnje i to kroz mere agrane politike na republičkom i pokrajinskom nivou, iz budžeta lokalnih samouprava, iz međunarodnih izvora finansiranja i subvencionisanih kredita poslovnih banaka, čulo se na panel diskusiji „Kako do subvencija u poljoprivredi“. O toj temi, u okviru manifestacije „Otvoreni dani poljoprivrede on line“ koju Novosadski sajam uz podršku kompanije Color Media Communications, organizuje na platformi expoonline.rs, govorili su: direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Petar Samolovac, agrarni analitičar Žarko Galetin i mladi poljoprivrednik iz Siriga Siniša Arsić.

„Nacionalne mere subvencionisane podrške poljoprivredi sprovode se kroz direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja. U toku jedne godine isplati se oko 150 hiljada različitih zahteva. Kada su direktni podsticaji u pitanju sada su u fokusu zahtevi iz 2021. godine i završetak isplata iz protekle godine kada je reč o merama ruralnog razvoja. Trenutno je, u okviru nacionalnih mera aktuelno 37 pravilnika“, istakla je direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović naglašavajući da veliku pažnju privlači javni poziv po programu „10-40-50“ Svetske banke u okviru projekta za konkurentnu poljoprivredu u 2021 godini. Rok za podnošenje prijava po tom programu je do četvrtog juna.

Na području APV postoji 130 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a program konkursnih linija namanjenih podršci razvoja agrara u pokrajini prilagođen je njihovim potrebama.

„U 2021. godini realizujemo dva programa. Jedan se odnosi na korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta, a drugi na mere ruralnog razvoja. Najveće interesovanje vlada za konkursne linije namenjene kupovini opreme za navodnjavanje i za programe podrške mladim poljoprivrednicima, ali i za opremu plastenika, za sisteme protivgradne zaštite, prerađivačke kapacitete, organsku proizvodnju, rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih ribnjaka, pčelarstvo i druge oblasti agrara“, istakao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Petar Samolovac. On je naglasio da je u fokusu i digitalizacija poljoprivrede kao jedna od važnih pretpostavki za podizanje njene efektivnosti i efikasnosti.

Kada je reč o sredstvima iz pretpristupnih fondova EU, Žarko Galetin analitičar i dobar poznavalac prilika na domaćoj, ali i globalnoj agrarnoj sceni istakao je da su naši poljoprivredni proizvođači sve više spremni i odlučni u nameri da apliciraju za IPARD sredstva iako postoji izvesna doza straha jer je u pitanju nova metodologija apliciranja po evropskim standardima.

„Kroz IPARD poljoprivrednika zapravo uvodimo u sistem malog privrednika, a dobra strana svega jeste to što se na taj način podiže nivo investicionih i tehničkih kapaciteta naših malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava čime oni postaju konkurentniji“, rekao je Galetin.

Rad, upornost i posvećenost recept su za uspeh dvadeset-dvogodišnjeg poljoprivrednika iz Siriga Siniše Arsića, koji je svoje poljoprivredno gazdinstvo registrovao pre šest godina i već postiže zavidne rezultate u povrtarskoj i ratarskoj proizvodnji. Siniša je u panel diskusiji „Kako do subvencija u poljoprivredi“ istakao da je zahvaljujući subvencijama, što na pokrajinskom što na republičkom nivou, već uspeo da osavremeni mehanizaciju, a cilj mu je i da izgradi hladnjaču.