Bijenale u Veneciji doprinosi kulturnoj i političkoj prezentaciji Srbije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u sardanji sa Color Media Communications uoči 17. Međunarodne izložbe arhitekture u Veneciji - La Biennale di Venezia organizovalo je online konferenciju Architecture / Building / Creation / Design - konferenciju o trendovima u arhitekturi i dizajnu prostora.

Na konferenciji je predstavljena nova domaća arhitektonska scena, a diskutovalo se i o edukaciji i generalno organizovanju arhitekture u Srbiji.

Na otvaranju konferencije Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije navela je da Ministarstvo kulture i informisanja drži Bijenale u Veneciji visoko na svojoj agendi i čvrsto stoji iza tima koji predstavlja našu državu i čini sve da na najbolji mogući način doprinese međunarodnom ugledu Srbije.

“Učešćem na ovogodišnjem venecijanskom bijenalu, naša zemlja je u prilici da se predstavi svetskoj javnosti u oblasti arhitekture što doprinosi ne samo njenoj umetničkoj afirmaciji, već i šire, kulturnoj i političkoj reprezentaciji”, istakla je Vanušić.

Ksenija Lalović profesor na Departmanu za urbanizam pri Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu rekla je da se naše društvo dinamično menja, kao i same okolnosti na globalnom nivou i da je veliki izazov profilisati obrazovanje koje može da odgovori na te promene.

“Naša praksa još uvek ima neke tradicionalne elemente i teško se adaptira na nove modele i zahteve koje globalna kretanja zahtevaju. Ipak mi konstantno radimo na unapređenju, sada imamo devet različitih programa, a krenuli smo od jednog, kada je započeo bolonjski proces” - ispričala je Ksenija.

Branislava Stojiljković, docent, Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu, takođe je istakla da oni permanentno rade na unapređenju kompetencija nastavnika i saradnika i teže potpunoj posvećenosti i radu sa studentima. Trude se da ih motivišu kroz razna učešća na studentskim izložbama i studentskim konkursima.

Miljana Zeković, profesor, Departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu izjavila je:  “Mi studente aritekture ne učimo da crtaju, već ih učimo da misle. Zbog dinamičke promene društva u kom živimo obrazovanje treba da bude fleksibilnije kako bi pratilo te promene. Zadatak edukatora u arhitekturi je da studente učine prijemčivim za promenu. Praćenje promene života je ono što razlikuje naše inženjere arhitekture od drugih inženjerskih struka”.

Milan Đurić, predsednik Udruženja arhitekata Srbije naveo je da deljenje arhitekture na inženjerstvo ili umetnost je negiranje njene suštine kao autonomne disciplne.

“Ona je autonomna delatnost i u tome su nam pomogle regulatorne izmene. Arhitektura nikada nije imala ovu regulativnu poziciju koju danas ima”, zaključio je Đurić.

Nakon prvog panela ovogodišnji predstavnik Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji autorski tim Moderni u Beogradu (MuBGD), sačinjen od osam arhitekata, predstavio je projekat i izložbu pod naslovom „Osmi kilometar/ 8th kilometer“ koja će nas ove godine predstavljati na Bijenalu. Predlog izložbe izabrali su Stručni savet i komesar Slobodan Jović putem otvorenog konkursa za dizajn organizovanog od strane Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tim mladih autora Moderni u Beogradu interpretirao je temu 17. Bijenala arhitekture u Veneciji Kako ćemo živeti zajedno? kroz odnos život – rad, koji generiše oblike kolektivnosti i manifestuje se kroz odnos proizvodne baze gradova i izgrađene urbane strukture.

Poseban predmet istraživanja koji čini osnovni sadržaj izložbe u Paviljonu Srbije je Bor, rudarski grad smešten u istočnoj Srbiji. Prostorno-geografski pozicioniran u okviru rudarskog basena obojenih metala, ovaj grad je urbanistički i arhitektonski razvijen u periodu posleratne industrijalizacije, čime je nadograđen njegov multikulturalni karakter prethodno razvijen zahvaljujući osnovnoj privrednoj delatnosti ovog grada – rudarstvu.

Projekat ispituje moguće budućnosti grada Bora, koji se urbanistički i arhitektonski razvijao od početka 20. veka u tesnoj sprezi sa rudnikom bakra. Tokom poslednje decenije, sudbina rudarske industrije Bora, te ujedno i samog gradskog života, oscilirala je između apsolutne likvidacije i euforično-optimističnih projekcija razvoja usled restrukturacije i privatizacije preduzeća Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB Bor) od strane kineske kompanije Ciđin majning grup (Zijin Mining Group) 2019. godine. Ovaj proces ispoljio je jednosmernost uticaja rudnika na kvalitet i način života ukupnog borskog stanovništva, a u aktuelnom trenutku proizvodi njihove nedoumice po pitanju opstanka grada. Stoga se slučaj Bora tumači kao poligon za promišljanje teme Bijenala, fokusirajući pitanje Kako ćemo živeti zajedno? na odnos materijalne osnove razvoja i fizičke strukture gradova, koji posredno pokreće pitanje promenljivosti strukture gradske populacije.

Na drugom panelu na kom je predstavljena domaća arhitektonska scena, govorili su Vladimir Đorić, Zabriskie studio, Dušica Totić i Marko Korošec - Remorker Architects, Nemanja Zimonjić i Ognjen Krasna, TEN studio, Grozdana Šišović - re:a.c.t i Nikola Milanović, URED studio.

Detaljnu konferenciju možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=nfyhqOdEHMU