"Žene žive i na selu" u Baču: Bač ima sve uslove za pristojan život žena

Kampanja ŽENE ŽIVE I NA SELU, čiji je cilj osnaživanje žena iz ruralnih sredina Srbije, počela je 2019. godine Statusnom konferencijom u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu. Od tada do danas realizovano je više od dvadeset tribina širom Srbije, a poslednja je održana, na Vidovdan, u Baču.

Ne samo zbog svoje bogate kulturne i istorijske baštine, koja se u ovom multikulturalnom vojvođanskom mestu gradi i afirmiše kroz vekove, već i zbog svih drugih specifičnosti koje ga oslikavaju, Bač je interesantan i turistima i medijima. Tako je najvećim delom zahvaljujući ženama, koje se nesebično daju na svim poljima, rade na rukovodećim mestima, ali i svoje privatne poslove obavljaju više nego „muški“.

Organizovane su i profesionalne, čak i kada se bave amaterskim stvaralaštvom, a o tome kako su se integrisale u društvenu zajednicu u kojoj žive, koliko im je bilo potrebno truda, ljubavi, istrajnosti i uzajamne podrške, razgovarali smo sa Magdalenom Bartolović Štrbac, umetničkim rukovodiocem KUD-a MLADOST, etnološkinjom Milicom Jovin, Vukosavom Mitrović i Stankom Arsenin, članicama Pevačke grupe TRAMOŠNJANKE, sa terzijom Darinkom Stojanović, vaspitačicom Brankom Beatović, članicama Udruženja BAČ U SRCU BAČKE Radmilom Vujnović i Olgom Milenković, sa Nadom Komosar, samostalnom umetnicom, sa direktoricama osnovnih škola Dajanom Maksimović i Aleksandrom Berić, sa predsednicom Udruženja AKTIVNA ŽENA Lelom Milinović i sa vlasnicom DIDINE ETNO KUĆE Stankom Čoban.

S obzirom na veliki broj sagovornica, koje su sa nama podelile svoja iskustva, stavove i mišljenja, i ispričale nam prelepe i veoma afirmativne priče koje one svakodnevno žive, a koje mogu i drugim ženama da posluže kao primeri najbolje prakse, nije teško zaključiti da u Baču itekako ima dobre podloge za nadogradnju znanja i veština, kao i odličnih uslova za ispunjenje ličnih i kolektivnih ideja. Neke od njih su oduvek znale da će biti to što danas jesu, a nekima je život bukvalno u ruke dao tzv. vruć krompir, sa kojim su se odlično snašle.

„Ja samo oduvek maštala da budem na čelu škole u kojoj sam počela da radim kao učiteljica, i taj san mi se uz pomoć ljudi koji su prepoznali moje kvalitete i ispunio. Ali, hvala Bogu, ova pozicija me nije pogordila, već mi je osim velike odgovornosti, nametnula da budem odlučnija, hrabrija i upornija, a sa druge strane i tolerantnija i opreznija. Kad sve to spojite, ja sam zadovoljna. Kolektiv je zadovoljan sa mnom, ali nameravam da budem još bolja, na korist i drugima, i sebi.“ – rekla je Dajana Maksimović, direktorica OŠ „Vuk Karadžić“ iz Bača.

Njena koleginica, Aleksandra Berić, koja je na čelu OŠ „Aleksa Šantić“ iz Vajske, imala je sasvim drugi odgovor na naše pitanje o tome da li je maštala da će jednom biti direktorica:

„Ja se tome nisam nadala. Na rukovodećoj poziciji sam zahvaljujući tome što su me kolege predložile, i ja sam prihvatila. Ispostavilo se da ja to mogu. Ono što nisam znala u međuvremenu sam naučila, i sada sve funkcioniše kako treba. Ja sam vam odličan primer da se u životu ne treba plašiti promena, i da je važno da verujete u sebe.“

Svaka žena sa kojom smo razgovarali institucija je za sebe. U sve što rade, utkale su osim znanja i ljubav, koja im je kažu pokretač za sve. Veruju i u mlade devojke i žene, u svoje ćerke i unuke, i polažu velike nade u to da će ih one jednog dana i prevazići u tome što one danas rade.

„Veoma me raduje to što ima mnogo omladine koja je zainteresovana i za tradiciju i običaje, i za očuvanje životnih i kulturnih vrednosti o kojima im svakodnevno pričamo. Oni su naša velika inspiracija i motiv da još predanije i složnije radimo. Takođe, daju nam vetar u leđa, da razvijamo nove ideje, da maštamo zajedno sa njima i zajedno gradimo nove mostove. “ – istakla je Milica Jovin, etnološkinja, koja radi uglavnom sa decom i ženama u KUD-u „MLADOST“.

Neke od najzanimljivijih rečenica rekla nam je Radmila Vujnović, članica Udruženja BAČ U SRCU BAČKE, i žena koja se veoma ističe pedantnošču i svojim kulinarskim umećem:

„Volim da prenosim znanje i veštine na svoje unuke, ali najviše volim kada one uče mene savrmenim i trenutno aktuelnim zanimljivim stvarima. U mojoj porodici se veoma poštuje tradicija, ali ne mogu reći da sam neko ko ne voli da provodi vreme i za kompjuterom. Zato mislim da je spoj onoga što je nekada bilo i onoga što danas jeste, pravi recept za sve.“

U Baču smo se zadržali više nego što smo planirali. Malo zbog divnih priča koje ćemo u celosti pretočiti u video zapis, malo zbog gostoprimstva koje je ovde uvek na visokom nivou. Pozivnica da ponovo dođemo je širom otvorena, a mi se uvek rado odazovemo. Jer, Bačlijke su jedan od najboljih primera da žene stvarno mogu dobro da žive iako su u ruralnoj sredini, ili na selu.

Ovaj projekat realizuju  Udruženje građana HBO Color Media Events, Petrovaradin medija, THE BEST FEST i Centar za lokalnu demokratiju, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Od samog početka, generalnu medijsku podršku mu pruža Kompanija Color Media Communications, a ove godine ga podržavaju i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, AMS Osiguranje i POŠTA Srbije.

Autor: Gordana Bjelajac