68.000 MALIH MATURANATA: U srednjim školama u Srbiji oko 9.000 mesta više nego budućih đaka

Za upis učenika u prvi razred 519 srednjih škola Srbije zvaničnim konkursom planirano je ukupno 76.877 mesta, od toga 16.854 u trogodišnjim obrazovnim profilima i 59.777 mesta u gimnazijskim i četvorogodišnjim smerovima stručnih škola. Generacija osmaka koji su nedavno položili završni ispit i time stekli uslov da konkurišu za upis u srednje škole broji 68.013 đaka. Među njima su 66.933 mala maturanta klasičnih osmoletki i 1.080 polaznika koji su osam razreda osnovne završili po programu funkcionalnog obrazovanja odraslih. I da svi u ovom roku upišu prvi razred srednje škole, ostaće 8.864 nepopunjena mesta. Ali, za najtraženije smerove prvi upisni krug je i jedini, broj planiranih đaka po pravilu je nedovoljan za sve zainteresovane učenike, prag je visok, a ispod crte ostaju desetine kandidata. Svake godine je tako u školi od posebnog nacionalnog značaja u jezgru prestonice u koju na prijemni dolaze i đaci iz Sente, Novog Sada, Valjeva, Niša, Kragujevca i Kraljeva iako u ovim gradovima postoje specijalizovana odeljenja osnovana po ugledu na veoma traženu Matematičku gimnaziju. U prvi razred ona prima 100 učenika. Dvaput više osmaka ove godine pokušalo je da se domogne njenih klupa.

- Bilo je skoro 200 kandidata. Prijemni nije bio lak. Godina je bila teška. Deca su se očigledno spremala. Položilo je 135 đaka. Za one koji su na granici, iznad i ispod 100. mesta na rang-listi s prijemnog, veoma je važan uspeh na završnom ispitu. Izvesno je da neće svi koji žele uspeti da postanu đaci Matematičke gimnazije. Kao drugu želju mogu da navedu specijalizovano matematičko odeljenje pri nekoj drugog gimnaziji, ali i specijalizovana odeljenja za informatiku i računarstvo ili za fiziku, za koja se računa prijemni koji su kod nas položili. Takođe, kao drugu želju mogu da stave prirodno-matematički smer, na primer, Desete ili Pete beogradske gimnazije u kojima se odlično radi – sugeriše Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije.

Praksa potvrđuje da ima i talenata koji uprkos tome što su prvi na listi raspoređeni u željeni smer, ne mogu da se školuju gde su namerili i zaslužili kad nema dovoljno učenika da se formira odeljenje. Primera radi, tako je prošle godine u IT smer Gimnazije u Čačku raspoređeno svega osam kandidata. Ovakva specijalizovana odeljenja, po pravilu, mogu da prime do 20 učenika, ali ne mogu da opstanu bez minimum 15 đaka, pa čačansko IT odeljenje nije formirano.

- Oni koji su tu bili raspoređeni, kao i vršnjaci, naveli su više želja u listi, ali su automatski raspoređeni samo u jednu školu. Rizik da li će biti dovoljno đaka da se oformi odeljenje uvek postoji. Ako ih nema dovoljno, imaju izbor da upišu neki drugi smer u istoj školi ili sličan smer u drugoj školi u istom gradu, na primer, za elektrotehničare informacionih tehnologija ili računara u tehničkim školama. U ovakvoj situaciji đaci se uglavnom opredele da ostanu kod nas na prirodnom smeru. Najuporniji odlaze u drugi grad zbog gimnazijskog IT odeljenja, iz Čačka u Kragujevac, pod uslovom da tamo ostane mesta - pojašnjava Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku.

Rukovodioci srednjih škola dobiju gotove spiskove učenika za upis u prvi razred, ne utiču na rangiranje i raspored đaka po smerovima, ali su prva adresa za nedoumice đaka i roditelja koji ne razumeju – kako je moguće da dva osmaka iz iste osmoletke i s istim brojem bodova konkurišu za isti smer, jednom je to prva, a drugom druga želja, a na kraju bude primljen učenik po drugoj želji.

- Poslednji upisan među 30 prvaka smera medicinska sestra tehničari i prvi ispod crte prošle godine imali su identičan broj bodova 83,07. Nije primljeno dete koje je taj smer navelo kao prvu želju. Roditelji su reagovali, a i nama nije bilo jasno kako je to moguće, kao ni članovima Okružne upisne komisije. Dobili smo zvaničan odgovor iz resornog ministarstva da je dete upisano po drugoj želji imalo više bodova na završnom ispitu, što mu je dalo prednost u odnosu na učenika s istim brojem bodova kome je isti smer bio prva želja - dočarava Jelena Mirković, direktorka Srednje škole "Sveti Sava" u Loznici.

Iskustvo iz prethodnih godina potvrđuje da se oko dve trećine osmaka na republičkom nivou upiše u srednju školu po nekoj od prve tri želje, ali na okružnom nije baš tako. Primera radi, u Beogradu se po prvoj želji u prvom upisnom krugu srednjoškolskih klupa lane domoglo 54,40 odsto đaka, a u Severnobačkom okrugu, gde je deset puta manje osmaka nego u prestoničkom, prvu želju je ispunilo 79,13 odsto učenika.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com