Talentovani gospodin Godfri

"Svako treba da ima jedan talenat! Koji je tvoj?", upitao je Diki Grinlif svog novostečenog prijatelja Toma Riplija u filmu "Talentovani gospodin Ripli". Tom mu je odmah rekao da je njegov talenat krivotvorenje tuđih rukopisa i oponašanje glasova.

Kada je nakon Kajla Skata došao na mesto ambasadora zemlje koja se ponosi time da je "the land of the free and the home of the brave", Entoni Godfri je mnogima ulivao nadu, pre svega ozbiljnošću svog CV-a u kojem je služba u Moskvi zauzimala jedno od ključnih mesta.

Od kako je pre gotovo dve godine stupio na mesto ambasadora SAD u Beogradu Entoni Godfri je istakao svoj talenat na nekoliko polja. Prvo polje bilo je - gastronomija. Čovek koji sedi u kabinetu koji je nekada ulivao strahopoštovanje svim liderima u regionu - zasuo nas je serijom fotografija na kojima ga vidimo da jede lokalne specijalitete širom Srbije.

"Ofanziva šarma" je sasvim legitiman metod u diplomatiji a hrana je uvek tu da izjednači sve razlike. Ambasador Godfri slikao se sa sendvičima, pitama, pljeskavicama i svim ostalim lokalnim specijalitetima od Subotice do Novog Pazara prikazujući to kao vrhunac svoje diplomatske misije u Beogradu.

Svestan da ima zadatak da "popuni" veoma velike cipele svog prethodnog kolege Kajla Skata koji je bio veoma aktivan u društvenom životu Beograda - ambasador Godfri je upao u neočekivano banalni ciklus "oduševljavanja javnosti", uveren da je na pravom putu ako radi nešto što će na društvenim mrežama da bude prihvaćeno sa aklamacijom.

Njegov prethodnik Kajl Skat i njegova supruga, Zagrepčanka Nevena, bili su omiljeni u beogradskim društvenim krugovima iako se nisu trudili da se dopadnu Instagram fotografijama konzumacije pljestavica i index-sendviča a ambasador Skat je često imao veoma precizne i ozbiljne ocene društvenih i političkih tokova u Srbiji.

Ne treba biti jako strog prema gospodinu Godfriju, njegov mandat u Beogradu počeo je par meseci pred početak pandemije koronavirusa. Možda je i to uticalo na činjenicu da utisak koji je stvorio ne ide dalje od onog o "belom pirinču bez ukusa" iz filma "Hangover II". Tokom gotovo dve godine mandata u Srbiji, ambasador Godfri nije izneo nijedan stav o bilo kom važnom društvenom pitanju u našoj zemlji. Poput svog, podjednako "talentovanog" kolege Sema Fabricija, donedavnog prvog čoveka EU Delegacije u Beogradu on je uvek bio tu da ostavi utisak osobe koja ne radi ništa što bi moglo da "nešto pokvari". Bilo je na stotine povoda da kaže nešto, ali "talentovani gospodin Godfri" se uvek opredeljivao za muk.

SAD su ljudi u Srbiji uvek posmatrale kao ozbiljnu silu, više ili manje prijateljsku, ali - uvek silu. Ozbiljnu i važnu zemlju sa ekonomskim, politčkim i kulturnim uticajem kakav se ne može zanemariti. Entoni Godfri je prvi ambasador SAD u 140 godina dugim diplomatskih donosima dve zemlje koji ne ostavlja utisak respekta.

Istina je, diplomatija se promenila, nema više ambasadora kakvi su bili Pavle Beljanski i Ivo Andrić, digitalno doba nameće nove standarde. Ipak, pratim ovu scenu već gotovo tri decenije i nekako se mogu uočiti pravila: Postoje zemlje koje uvek šalju sjajne diplomate u Beograd (verovatno i u ostale zemlje). U proteklih 10 godina iz mog iskustva to su, recimo - Izrael, Kanada i Hrvatska. Ima, opet država, koje su velike sile, a nekako kao da im nije važno ko ih predstavlja. Šteta je podjednaka, za obe države.

Autor: Robert Čoban
Foto: Privatna arhiva