UKUSAN I ZDRAV: Kesten - aromatični jesenji plod
Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće.
Prva asocijacija na pomen orašastih plodova umesto oraha, lešnika ili badema, malobrojnoj brupi iskrenih ljubitelja je kesten. Pečen, kuvan, kao pire, u tortama, kolačima i egzotičnim prelivima za jela sa mesom samo su neki od "oblika" koje to aromatično voće može imati.
Iako se miris pečenog kestena koji se širi kućom najčešće dovodi u vezu sa zimskim praznicima, u prelepom ukusu može se uživati tokom cele godine.
Odličan ukus prate podjednako dobra svojstva koja su se pokazala kao veoma korisna za zdravlje. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C.
Dijetolozi naglašavaju da je, za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je osnovni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena skrob, kojeg u sirovom semenu ima oko 44 odsto.
Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi i za pravljenje hleba i peciva.
Brašno od kestena, zbog osobine da se lako vari, pogodno je za ishranu starijih i dece. Sa šest do deset miligrama nerastvorljivih vlakana u 100 grama aromatični plodovi kore tamnosmeđe boje svrstani su među namirnice sa višim sadržajem tih materija.
Sadrže vitamine A i C, ali i B grupe, ali i važne minerale poput kalijuma i fosfora, i u manjim količinama kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.
Budući da je kesten bogat kalijumom, a ne sadrži baš mnogo natrijuma, preporučuje se u dijeti bolesnika sa bubrežnim i krvnim oboljenjima.
Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata nego pripremljen na druge načine. Sadrži vitamin E i fitohemikalije koje nisu zastupljene u kuvanom kestenu.
Sa druge strane, kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.
U poređenju sa orasima koji su izuzetno kalorični i u 100 grama imaju čak 691 kaloriju, kesten je prilično dijetalan sa tek 170 kalorija u porciji iste težine, što će obradovati one koji strahuju od viška kilograma.
Za razliku od pitomog, divlji kesten nije jestiv zbog izrazito gorkog ukusa, ali se zahvaljujući lekovitom dejstvu koristi u proizvodnji farmaceutskih preparata, prvenstveno za lečenje oboljenja vena.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com