NA UDARU NAJSTARIJI GRAĐANI: Preti li Srbiji jak udar gripa?

Stručnjaci ocenjuju da će ove sezone doći do epidemije ovog virusa, kao i da soj A H3N2, koji već cirkuliše u nekim zemljama, pravi teže oblike bolesti i izaziva veću smrtnost kod starijih osoba.

Virus gripa mogao bi u Srbiju ove sezone da stigne ranije nego što je to uobičajeno, a uz to bi na njegovom udaru mogli da budu najstariji građani zbog cirkulacije soja A H3N2, koji više pogađa vremešne osobe.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti saopštio je da je u susednoj Hrvatskoj cirkulacija gripa već prešla sezonski prag, što je neobično rano. Mišljenja stručnjaka su da ćemo ove sezone imati jači priliv gripa jer ga dugo nije bilo u našoj zemlji, da će biti jako teško razlučiti da li neko boluje od korone ili gripa, kao i da će biti potrebno povećano testiranje obolelih.

Za profesora dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, iznenađenje je informacija o ranoj pojavi gripa u Hrvatskoj jer to niko nije očekivao. U Srbiji se uglavnom ovaj virus izoluje tek krajem decembra ili početkom januara, pa sledi talas obolevanja koji obično traje od osam do 12 nedelja.

– Možda bi moglo da se desi da grip mnogo ranije dođe i u Srbiju. Ranije sam ljude savetovao da se vakcinišu protiv gripa tek početkom decembra jer je potrebno dve nedelje za razvijanje imunoodgovora. To sam radio jer se zna da zaštita protiv gripa kod starijih ljudi traje relativno kratko, a treba „dobaciti” do marta, kada se očekuje da će grip proći. Nove informacije o mogućem ranijem dolasku gripa menjaju tu preporuku i smatram da je najbolje da se ljudi vakcinišu čim se prvi slučaj pojavi kod nas – napominje dr Radovanović za „Politiku”.

Naš sagovornik upozorava da soj H3N2 pravi nešto teže oblike bolesti i izaziva veću smrtnost, ali je dobro što se taj soj nalazi i u trovalentnoj i u četvorovalentnoj vakcini. Vakcina protiv gripa obično štiti osobu od dobijanja bolesti 60 odsto.

– Prošle godine gripa nije bilo. Postoji takozvana interferencija virusa. To znači da se retko dešava da osoba dobije dve slične infekcije respiratornih organa, već je pravilo da jedan virus potiskuje drugi. Korona je bila dominantna, a i mere su doprinele da ga ne bude. Sada je talas kovida 19 na visokom nivou i doći će do njegovog smanjenja, a onda će grip početi da bude učestaliji. Za prenošenje virusa gripa potrebna je hladna i suva klima – dodaje dr Radovanović.

Profesor dr Tanja Jovanović, virusolog, kaže za „Politiku” da se ove sezone situacija s respiratornim infekcijama malo promenila i pomerila unapred, što znači da se neki virusi javljaju ranije nego što se očekuje. To je, na primer, slučaj sa sincicijalnim respiratornim virusom koji pogađa decu izazivajući pneumonije, a koji je izazvao epidemiju došavši čak mesec dana ranije.

– Da li je reč o klimatskim promenama ili u izmenama u cirkulaciji raznih virusa, ne možemo da kažemo s pouzdanošću, ali je sigurno da se sada, za razliku od prošle godine, kada je kovid 19 bio dominantan, pojavljuju i drugi respiratorni virusi. Očigledno je da će ove godine biti epidemije gripa. Korona i grip na isti način „ulaze” u organizam čoveka, daju iste početne simptome, tako da će biti važno da se dijagnostički razluči o kom virusu je reč jer se terapije razliku za te dve bolesti. Manji respiratorni virusi kojih ima obično prethode gripu, tako da nije nemoguće da se on pojavi uskoro – pojašnjava dr Jovanović.

Kako za naš list ističe dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu Zapadnog Nila i infektivni bronhitis Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu, gripa nije bilo godinu i po dana, a imunitet na ovaj virus se zanavlja svake godine tako što neki od nas dobiju ovu bolest.

– Ako ga već ima u regionu, doći će i kod nas uskoro. Pošto nije bilo dugo gripa, tako smo i ovo malo imuniteta koji smo imali izgubili. Kola će da se slome na nekim ljudima, pogotovo na starijoj populaciji. Grip će lako da se širi i prenosi – ističe dr Šekler.

S druge strane, epidemiolog profesor dr Radmilo Petrović ne misli da će grip imati jak nalet. Veći talasi se pojavljuju na svakih desetak godina i još nije došlo vreme za novi udar, a njegovo širenje će onemogućiti nošenje zaštitnih maski, koje i dalje ne skidamo zbog korone.

– Logično je što ga u komšiluku već ima jer je zima ranije počela. Grip se obično pojavljuje krajem decembra, ali ako vremenski uslovi budu onakvi kakvi mu pogoduju, pojaviće se dosta ranije. Ne ide nam u prilog što kreće sezona slava, kao i to što ljudi idu na masovna okupljanja poput svadbi, krštenja, rođendana. To će biti mesta i za širenje gripa i pogoršanje situacije. Zato se treba vakcinisati protiv gripa što pre – dodaje dr Petrović.

Profesorka Jovanović kaže da ima stavova da se vakcine protiv gripa i kovida 19 mogu dati u isto vreme u različite ruke, dok su tu i stavovi da između primanja ovih cepiva treba da prođe dve nedelje. Ona ističe da su stručni stavovi, ipak, da se obe vakcine mogu davati u isto vreme, kao i da će se tada pojačati imunoodgovor organizma.

A šta s nekim mišljenjima da se od gripa umire više nego od kovida 19? Profesor Radovanović kaže da je smrtnost od kovida minimum 15 puta veća nego od gripa, a dosta toga zavisi i od uzrasta pacijenta.

– Oko 260 puta je veća verovatnoća da će od kovida da premine stariji čovek nego mlada osoba. Kada je reč o ukrštanju korone i gripa, relativno se retko dešava u praksi, iako je teoretski moguće. Ne mora da znači da bi tok bolesti bio dramatično gori kod osobe. Jedan virus napadne i zaposedne receptore i otežava drugome da to isto učini. Jedan mora da dominira, a drugi da bude potisnut – zaključuje dr Radovanović.

U Hrvatskoj su prvi slučajevi gripa otkriveni tako što su pomoć lekara potražili pacijenti sa simptomima kovida 19, a budući da su rezultati bili negativni, a ljudi bolesni – testirali su ih na grip i dobili pozitivan nalaz.

Šef Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti Pasi Pentinen izjavio je da bi nagli porast infekcija gripom tokom pandemije kovida19 mogao imati ozbiljne posledice po starije osobe i da bi mogao dodatno opteretiti zdravstvene sisteme koji su već opterećeni koronom.

Oboleva godišnje od pet do 10 odsto populacije
Od gripa je pre korone godišnje u svetu obolevalo od tri do pet miliona ljudi, a život gubilo od 290.000 do 650.000 osoba. Od njega svake godine oboli od pet do 10 odsto stanovništva, a u slučaju pandemije od 30 do 50 odsto.

Grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana različitim virusima koji dospevaju u organizam kroz sluznicu nosa, očiju ili usta. Svaki put kada osoba dodirne neki od ovih organa, moguće je da se zarazi virusom, zbog čega je veoma važno da se redovno peru ruke. Lekari ističu da jaki simptomi gripa traju od tri do četiri dana, a kašalj i duže. Potrebno je da osoba odleži od sedam do deset dana, iako umor i malaksalost može da oseća nekoliko nedelja.

Vakcina ima u domovima zdravlja
Vakcinacija protiv gripa u Srbiji je počela 11. oktobra, i to trovalentnom vakcinom Instituta „Torlak”, koja je registrovana za osobe do 65 godina. Na raspolaganju je 100.000 doza, a očekuje se da će nacionalni institut dopremiti još toliko bočica u narednom periodu. Osim toga, država je nabavila 470.000 doza uvoznih četvorovalentnih vakcina, koje mogu da primaju najstariji sugrađani.

Za dobijanje cepiva građani se mogu prijaviti putem e-uprave mada lekari ne vraćaju s punktova one ljude koji direktno odlaze u zdravstvene ustanove s namerom da dobiju vakcinu.

U Ministarstvu zdravlja kažu za „Politiku” da u domovima zdravlja ima cepiva protiv gripa i da trovalentna sadrži sve do sada registrovane sojeve u Evropi.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com