POSTOJI ŠEST RAZLOGA: Zašto ljudi vrište i kako drugi na to reaguju?

Radost i zadovoljstvo su samo dve od šest različitih situacija kada ljudi vrište.

Novo istraživanje sa Univerziteta u Cirihu ukazuje na to da su se ljudi razvili sa jedinstvenom sposobnošću da koriste pozitivni, ne-SOS vrisak kako bi "signalizirali afektivni značaj događaja" drugima. Ovi, recenzirani nalazi, objavljeni su u časopisu "PLOS Biology".

Švajcarski istraživači sproveli su niz laboratorijskih eksperimenata na ljudima i identifikovali su postojanje najmanje šest različitih psiho-akustičkih karakterističnih pozitivnih i negativnih poziva vrištanjem koji su ili "alarmantni" ili "ne-alarmantni".

Vrištanje zbog zadovoljstva i radosti jedinstveni su za ljudsku vrstu

- Umesto da pozivi vrištanjem budu ujednačene akustičke i komunikacione prirode, povezani sa signalizacijom pretnje i alarma zasnovanom na strahu, otkrili smo nekoliko karakterističnih kategorija vrištanja alarmantne, ne-alarmantne, pa čak i pozitivne prirode - objašnjavaju autori.

- Ljudi dele sa drugim vrstama potencijal da signaliziraju opasnost tako što vrište, ali izgleda da samo ljudi vrište da signaliziraju i pozitivne emocije poput izuzetne radosti i zadovoljstva - rekao je prvi autor studije Saša Fruholc u saopštenju za javnost, piše "Psychology Today".

- Čini se da je signaliziranje i percipiranje ovih pozitivnih emocija vriskom kod ljudi dobilo prioritet nad signalizacijom alarma. Ova promena prioriteta mogla bi da bude posledica zahteva evoluiranog i složenog društvenog konteksta kod ljudi-

Prepoznatljive vrste vrištanja:

1. Bes - negativno alarmantno vrištanje

2. Strah - negativno alarmantno vrištanje

3. Bol - negativno alarmantno vrištanje

4. Radost - pozitivno ne-alarmantno vrištanje

5. Zadovoljstvo - pozitivno ne-alarmantno vrištanje

6. Tuga - očajničko ne-alarmantno vrištanje

Zanimljivo je tokom istraživanja otkriveno da je, kad su slušaoci čuli svaki od šest različitih tipova vrištanja unutar fMRI, neurosnimanje pokazalo da su "brže i tačnije i sa većom neuronskom osetljivošću reagovali na pozive bez alarma i pozitivne vriske nego na one koji su bili alarmantni".

Kako autori objašnjavaju:

- Alarmantni vrisak poput onog kod pojave bola, besa ili straha, uglavnom izaziva nižu nervnu aktivnost u mnogim inferiornim prednjim i visokim slušnim regijama korteksa, a ne-alarmantni vrisak poput onog kod zadovoljstva, tuge ili radosti, u poređenju sa neutralnim vokalizacijama pokazuje veće i produžene slušne kortikalne aktivacije, posebno na desnoj hemisferi u slušnom korteksu niskog i visokog nivoa.

Najnovije istraživanje koje se bavi vrištanjem ukazuje na to da je komunikativna priroda ljudskog vriska raznovrsnija nego što se ranije pretpostavljalo.

- Rezultati naše studije su iznenađujući u smislu da istraživači obično pretpostavljaju da su primati i ljudski kognitivni sistem posebno podešeni da detektuju signale opasnosti i pretnji u životnoj sredini kao mehanizam preživljavanja - zaključuje Fruholc.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.