ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Na gojaznost utiče kvalitet, a ne količina konzumirane hrane

Gojaznost ne mora nužno da bude rezultat unosa prevelike količine hrane u organizam, pokazalo je istraživanje američkih naučnika koji "epidemiju gojaznosti" u Americi pripisuju procesuiranim ugljenim hidratima koji prouzrokuju haos u metabolizmu.

Prema mišljenju grupe stručnjaka na čelu sa Dejvidom Ludvigom, endokrinologom na Harvardu i bostonskoj dečjoj bolnici, stvarni problem zapravo nije u konzumiranju preterane količine hrane.

Oni smatraju da su glavni krivci za gojaznost "moderne prehrambene navike koje karakterišu preterana konzumacija hrane sa velikim glikemijskim indeksom, posebno procesuiranih, brzo probavljivih ugljenih hidrata".

Oni su objasnili da konzumiranje velikih količina prerađenih ugljenih hidrata utiče na niz hormonalnih i metaboličkih promena koje u organizmu rezultiraju skladištenjem viška energije u obliku masti.

Naučnici tvrde da će kvalitet hrane koju osoba konzumira, a ne njena količina, uticati na to da li će pojedinac dobiti na kilaži i na kraju razviti gojaznost.

Tipičan primer su prženi krompirići, pečeni krompiri, testo od belog brašna, pirinač, različite vrste pahuljica i zaslađeni napici.

- Takva vrsta namirnica prouzrokuje hormonalni odgovor koji iz temelja menja naš metabolizam, podstiče taloženje masti, dobijanje na težini i gojaznost - napisali su naučnici u časopisu "The American Journal of Clinical Nutrition".

- Da bismo razumeli epidemiju gojaznosti moramo da shvatimo na koji način hrana koju unosimo u organizam utiče na naše hormone i metabolizam - dodali su.

Naučnici priznaju da na kraju gojaznosti doprinosi i današnji sedalački način života i izostanak fizičke aktivnosti.

Prema mišljenju američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u SAD je gojazno više od 40 odsto odraslih, što znači da su podložni "povećanom riziku od razvoja bolesti srca, dijabetesa tipa 2, nekih vrsta karcinoma i od moždanog udara".

Izvor: N1/Hina
Foto: Ilustracija/Pexels.com