ZDRAVSTVENO OBRAZOVANJE NA INTERNETU: "Dr Gugl" najviše posla ima u Srbiji

Skoro tri četvrtine stanovnika Srbije je u proteklih godinu dana potražilo zdravstvene informacije na internetu, pokazalo je Štadino istraživanje o zdravstvenim navikama za 2021. godinu sprovedeno u 15 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija.

Istraživanje je pokazalo da su stanovnici Srbije prvi u zdravstvenom obrazovanju na internetu i da je čak 72 odsto njih u proteklih godinu dana pročitalo više zdravstvenih informacija na mreži nego obično.

Istovremeno, samo pet odsto stanovnika Srbije ne traži informacije o zdravstvenim temama od "dr Gugla", navodi se u saopštenju kompanije Štada.

Prema istraživanju, značajan procenat Evropljana, njih 36 odsto, takođe koristi internet za informacije o uzimanju lekova, njihovim indikacijama i neželjenim reakcijama, u čemu prednjače stanovnici Rusije (62 odsto) i Ukrajine (58 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da se ukupno 45 odsto populacije u urbanim sredinama anketiranih zemalja okreće internetu, dok je broj onih iz ruralnih područja manji - 32 odsto.

Istraživanje je pokazalo da onlajn konsultacije sa lekarom izazivaju oprečna mišljenja i podele među Evropljanima, navodi se u saopštenju kompanije Štada koja sedmu godinu za redom organizuje taj vid istraživanja kao doprinos boljem uvidu u zdravstvene navike i potrebe šire populacije.

Iako svaki četvrti Evropljanin taj način konsultacija smatra napretkom, ističući i značajnu uštedu u vremenu, jednak broj njih to kategorično odbija (24 odsto) naglašavajući da mnogo više ceni ličnu interakciju sa lekarom uprkos napretku tehnologije.

Rezultati istraživanja, u drugoj godini kovid pandemije, ukazuju da bi danas manji broj Evropljana prihvatio "lečenje na daljinu" u odnosu na 2020. godinu, kada je čak 70 odsto bilo za tu opciju.

S druge strane, u porastu je težnja za konsultacijama uživo i to sa 11 odsto u 2020. godini, na 24 odsto Evropljana u ovoj godini.

U Srbiji bi 18 odsto stanovnika odbilo onlajn konsultacije sa lekarom, jer im je lična interakcija važnija.

Više od polovine Evropljana (54 odsto) ističe da su se "znatno češće" okretali onlajn izvorima radi istraživanja zdravstvenih problema (19 odsto) ili "češće nego inače" (35 odsto) u poslednjih godinu dana.

Lečenje putem veb kamere prihvatilo bi 60 odsto stanovnika Srbije, u slučaju lakše ili sekundarne bolesti, a rezultat u Srbiji je malo iznad evropskog proseka od 57 procenata, čime se našla na petom mestu iza Portugalije, Španije, Italije i Velike Britanije u pogledu spremnosti za takav vid konsultacija sa lekarom.

Takođe, digitalna uputstva za lek podržava tri četvrtine Evropljana (76 odsto), dok bi u Srbiji čak 82 odsto stanovnika bilo spremno da koristi elektronsko uputstvo za pacijente, kao i elektronske letke i pamflete sa informacijama o proizvodima, npr. skeniranjem koda na pakovanjima lekova.

Dvoje od petoro građana Srbije (39 odsto) veruje da bi elektronski pamfleti bili praktičniji i prouzrokovali manje otpada, što je znatno iznad evropskog proseka ankete - 32 procenta.

S druge strane, oko 40 odsto Evropljana ne želi da se u potpunosti odrekne papirne verzije, u čemu prednjače Francuzi među kojima je svega 19 procenata zainteresovano za digitalnu verziju.

Zdravstvene aplikacije koristi samo sedam odsto ispitanika, dok ih 30 odsto Evropljana ne smatra korisnim.

Kada je reč o Srbiji, 9 odsto građana koristi takve aplikacije, a više od petine (22 odsto) veruje da bi mogle pomoći u postizanju bolje onlajn komunikacije sa svojim lekarom.

Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Pexels.com