Tereza Salgeiro i Lusitanija predstavili Beogradu fado

BEOGRAD, 11. februara 2008. (Beta) - Portugalska fado pevačica i ansambl Lusitanija nisu nikoga sinoć u velikoj dvorani Sava centra ostavili ravnodušnim, svirajući skoro dva sata pred beogradskom publikom.

Mrak dvorane prvo su išarala lila i rezeda svetla reflektora, koja su padala na zavese iza izvođača, stvarajuci utisak zamršenih baldahina, a onda se začuo žubor vode i huk sove, da bi u sledećem momentu jak i čist glas Tereze Salgeiro "pocepao" tišinu, uvevši publiku u pesmu "La Serena" sa istoimenog albuma.

Kako je objasnila Tereza, koja je svojim pričama između pesama uspela da uspostavi blizak odnos s ljubiteljima muzike u sali, radi se o iberijskoj pesmi iz 14. veka, koja "na najbolji mogući način reprezentuje koncepciju samog koncerta".

"La Serena znači sirena i simbol je koji objedinjuje sve pesme koje ćete čuti večeras. Sirena je simbol mora i čarobne pesme, a sve pesme sa albuma koji ćemo vam predstaviti, dolaze iz zemalja koje izlaze na Atlantski okean i Mediteran", rekla je Tereza.

Ređale su se tradicionalne melodije, ali i poznate pesme iz Španije, Francuske, Angole, Brazila, Argentine, Zelenortskih ostrva (Cape Verde), Italije i, naravno, Portugala.

Tereza je naglasila da joj je "posebna čast i ogromno zadovoljstvo što je ponovo došla u Beograd iz svog rodnog Lisabona" i dodala da je za srpsku prestonicu vezuju "nezaboravne uspomene" vezane za "narod sličan po strasti i duši Portugalcima" i gostoprimstvo, koje joj je "ostalo u srcu".

Publika je gromkim aplauzima pozdravljala "očajničko" pevanje Tereze, specifično za fado, muziku tuge, ljubavi i strasti.

Ansambl Lusitanija, koji je virtuozno pratio svaku Terezinu emociju i muzički izraz, uspeo je zajedno s njom da u Beograd prenese duh Lisabona, njegovih krčmi i stanovnika, koji se posle teškog radnog dana okupljaju da bi dali oduška "vatri i strasti iz srca", kako je više puta opisala pevačica.

Beogradska publika je imala prilike da čuje i mnoge poznate pesme u aranžmanu prve violine Lusitanije, među kojima su bile i "Caruso", pesma posvećena slavnom tenoru Enrikeu Karuzu, koju je proslavio, takođe, slavan tenor Lučano Pavaroti.

Ređale su se "Paloma negra" meksičkog kompozitora Hosea Alfreda Martinesa, koju je za Terezin glas prilagodio kontrabasista Lusitanije Dankan Foks, potom "Vuelvo al sur", argentinskog kompozitora Astora Pjacole, "Zag zag zag", angolska pesma, kao i kompozicije Brazilca Kaetana Veloza i Amerikanca Irvina Gordona.

Beogradski ljubitelji muzike mogli su,naravno, da čuju i tradicionalne portugalske fadoe, među kojima su bili i "Uma casa Portuguesa", "Madrugada de Alfama" i "Lisboa antiga", koje je još čuvena portugalska pevačica Amalija Rodrigeš proslavila.

Publika u Sava centru je, takođe, mogla da uživa u njenom nespretnom engleskom, na kome je prepričavala reči pesama, kako bi u pravom smislu uspela da "uvuče" Beograđane u duh te magnetne, tužne muzike, koja je baš po temama kojima se bavi, univerzalna.

Posle zvaničnog dela koncerta, usledio je bis, koji je, međutim, bio dodatni mali koncert, jer su u okviru njega Tereza i članovi Lusitanije izvali još čak pet pesama.

Prva je bila čuvena "Unforgettable", čija prva dva stiha je Tereza otpevala sa levom rukom na srcu, a desnom uperenom u publiku, kako bi naglasila "Unforgettable, that what you are" ("Nezaboravna, to si ti"), na šta je publika odgovorila ovacijama.

Nakon toga su sledile "La vie en rose" Edit Pjaf, "Let's fall in love", koju je Tereza najavila kao "duhovitu englesku pesmu, koja svima poručuje ono što je najvažnije u životu" i ponovo angolska "Zag, zag, zag", sa dosta promena ritma, koje su sve u dvorani digli na noge, te su pljeskali i pevali sa muzičarima.

Posle toga su se svi muzičari, a naročito treba istaći sjajnog perkusionistu, koji je svirao na "svemu mogućem i nemogućem", zagrlili, poklonili publici, a Tereza je rekla da će joj "svi koji su pred njom nedostajati" i nasmejala sve prisutne, na srpskom izgovorenom "Hvala, dobro".