NAUČIM NAPAMET TEKST, PA GLUMIM DA GA ČITAM: Paulina Manov progovorila o svojoj borbi sa disleksijom

Kada neko ima poteškoće u čitanju, kaže se da ima disleksiju. Iako je mnoge sramota da priznaju da imaju taj poremećaj, popularna glumica Paulina Manov hrabro i otvoreno je govorila o svojim sumnjama da ima baš taj problem.

Paulina je priznala da nema dijagnostikovanu disleksiju, ali da dugo sumnja da ima taj problem.

- Nemam dijagnostikovano, zato što u moje vreme, kad sam ja išla u osnovnu školu, osamdesetih godina, nije se znalo da uopšte to postoji i da može da se dijagnostikuje poteškoća u čitanju. Jednostavno se to smatralo - ne znaš da čitaš i to je to. Vežbaj više, radi više, i to je to - rekla je Paulina na RTS-u.

Na pitanje o tome da li joj je bilo teško u školi zbog tog problema, Paulina iskreno odgovara da njena učiteljica na svu sreću nije tražila da se javno čita, pa zato nije imala tu vrstu neprijatnosti.

- Međutim, svaki put kada me neko prozove da pročitam nešto, ja se preznojavam i veoma mi je velika frka, da tako kažem. Veoma velika neprijatnost i teško mi je jako kad moram javno da čitam nepoznat tekst. Kad u tekstu naiđe duža reč - pročitam prvi slog i ne vidim ništa dalje - dodaje ona.

Paulina kaže da je posumnjala da možda ima taj poremećaj kada je gledala emisiju o disleksiji:

- To kako su oni opisali te poteškoće, šta se čoveku dešava kada čita - ja sam na kraju rekla: "Pa meni se isto ovo dešava."

Paulina je slikovito objasnila način na koji ona vidi slova i kako doživljava čitanje.

- Vi krenete, ali kao da izgubite struju, a radite na struju. Krenete pa se zaustavite i kao da nema šta da vas gurne da idete dalje. Na primer, čitaš nešto i onda dođe neka duža reč sa više slogova koja npr. počinje sa "pro" i ja pročitam "pro" i više ne vidim šta piše dalje, i onda moj mozak mota šta sve to može da bude - da li je to pro-leće, da li je to pro-fesor, da li je to pro-fesionalac itd., itd. i onda tu dolazimo do komičnih momenata - nasmejala se na to podsećanje Paulina.

- U mom životu - krenu ta izmišljanja. Šta sve tu ume da bude, pa čak ume da bude i neprijatno, ume da bude smešno, jer mozak radi - dodaje ona.

Ističe da zato misli "da možda ljudi koji imaju disleksiju imaju i neku prednost za koju ne znaju, a to je da moraju da izmišljaju.

- I kada imamo čitajuće probe, to je uvek velika naprijatnost jer se preznojavam i ja vidim u očima mojih kolega i reditelja, čitam im u očima da misle - kako smo se zeznuli, ko je ovu ženu pozvao. Pa ona ne ume ni da čita, a kamoli da nešto sad odglumi. I to je veoma neprijatno u početku, i onda ja to vežbam, vežbam, vežbam, da njima pokažem kako ja u stvari znam da čitam. I onda ja navežbavam čitanje. Ja glumim da čitam - ja u stvari naučim napamet i onda kao: - Haaa, kako ja lepo čitam! - iskreno je Paulina ispričala svoju tehniku prevazilaženja problema.

Izvor: RTS
Foto: RTS Ordinacija - Zvanični kanal - Youtube/PrintScreen